Лагерквист поставља у средиште проблем стваралаштва – питање о форми умјетничког дјела – те га и кубизам и експресионизам интересују првенствено са гледишта начина на који се дјела остварују. Између осталог напомиње:
„Модерно сликарство је прожето жељом да постигне чисту умјетност, да створи апсолутне вриједности умјетничке љепоте. Као и експресиониста, и кубиста жели одстранити све сувишне елементе који се не уклапају у његов умјетнички садржај (или замисао), удаљити све оно што дјелује нарушавајуће што омета композицију и умјетничку фантазију.“
Лагерквист истиче да кубизам понекад сматрају инжењерском умјетношћу, очигледно из разлога геометријског изгледа, као што студије о појединим дјелима често износе. Модерно сликарство прожето је жељом за постизањем чисте умјетности. Футуристи представљају упадљив изузетак, не наглашавају прије свега оно умјетничко, желе нешто више од тога, један тенденциозни садржај; још не егзистира нека футуристичка слика од значаја, но футуристичка поезија и поред наведеног вриједна је пажње. Један хљеб чији шнит одговара положају стола, чинија са воћем, једна шоља окренута наопако… све природни геометријски облици. Он истиче да је кубизам израз који продире у срж ствари: јасна мисао уз подршку познатих факата конституише резултат. У обликовању мотива значајну улогу имају избор боја, мировање или кретање.
– Библија, Авеста, Коран, кинески и јапански начини размишљања кроз хиљаде година,
– асирско-бабилонска књижевност, исландске саге, митолошке пјесме, молитве, стари египатски поетски свијет, химне, тужбалице, индијски умјетнички свијет (најбогатији извор) – врве од погледа који казују како изгледа умјетност. Веда – књижевност, епос, драма, структура дјела, то су и обавјештења и подучавања.
Први утјецаји експресионизма и кубизма осјећају се у Лагерквистовом дјелу, у новели „Армонд“ и збирци „Тјескоба“, са мотивима деформисаног пејзажа. Многи сматрају да „Посљедњи човјек“ представља почетак Лагерквистове експресионистичке драматике. Највећи утјецај осјећа се у „Каосу“, књизи која је објављена 1919, и која садржи и поезију и прозу.
„Каос“ се састоји из три цјелине. Прва је: „Himlens hemlighet“ – Небеска тајна „најекспресионистичкија“ Лагерквистова драма изведена 1921. у „Интимном позоришту“. Пореде је са Бекетовим Годоом.
Кад се завјеса подигне, на сцени се види дио-детаљ земаљске кугле која је обасјана одозго, иритирајућом свјетлошћу која „belyser skarpt det synliga avsnittet av klotet“11. Експресионистички доживљај земље и људског живота. На врху је неки човјек који жага дрва. Много ниже сједи нека дјевојка са узнемиреним очима, распуштеном косом и гитаром у крилу. Она тражи неку жицу коју не може наћи. Неки патуљак са кратким ногама… Неки човјек у трикоу покушава да одсијече луткину главу. Десно сједи жена са злобним осмјехом на безубим уснама и чисти своје ножне прсте, а даље човјек са штакама и неки други са наочарима. Тај други „изговара нешто за себе“. Сви су обузети својом властитом усамљеношћу.
Разочарана дјевојка узвикује: „Нема ничега! Нема ничега!“, а патуљак понавља то исто уз пратњу музике.
Дјевојка је у потрази за златном струном, кад би је нашла, настала би радост на земљи, дрвеће и биљке би цвјетали, птице би пјевале и сви би били сретни. Појављује се главна личност, „наивни момак“, он изгледа као да је залутао у тај свијет:
„Дошао сам до погрешне земље!“, каже он и зачуђен поставља питање о смислу таквог постојања.
Он сједа уз дјевојку и држи је за руку, а у том тренутку настају: тонови с неба, цвијеће, људска срећа.
Након момковог одласка, све је као и прије.
– Den fordringsfulla gasten – (Нескромни гост):
Jag söker meningen! Jag söker meningen! Herregud, får jag bara en gång veta vad som menas med det hela, så skall jag nog också gripa mig an. Jag söker meningen!12
Неки човјек долази у посјету хотелу, хода около и поставља питање о смислу живота. Долази и до директора – не добија задовољавајући одговор. „А без смисла, без неког задатка који ће обављати за добробит људску, човјек не може живјети.“13
Слика неких чудних прилика, разних предмета и немотивисаних поступака. Бесмислене фигуре преносе предмете, умјетници боје зидове и плафоне, столари уклањају под и постављају нови панел, брутални типови врзмају се около…, „види се“ неки намјештај, набацан; чује се, куцање ексера, неко ковање осјети се мирис боја, штука, цемента.
Och ett skrik och skral som i helvete…14 Крик и пуцања…
У вези са тим и запажање:
„Герника (: Guernica)“ – Пикасова слика, представљена је у Ослу, 1938. Монументална зидна слика је опис ратног терора и патње. Настала је кад је Пикасо чуо о бомбардовању баскијског града, 26. априла, 1937. Слика је симбол шпанског грађанског рата –деструктивних снага које пријете људском животу и цивилизацији. Мотив из Лагерквистовог Каоса пореди се са Пикасовом сликом. И обратно: они који су видјели Пикасове кубистичке бокале, могли су их открити као мотив из „Каоса“ у приказу дијелова који се не могу саставити у цјеловиту слику.
Лирске пјесме у стиху и прози, трећи дио „Каоса“, откривају свјетлију атмосферу, у којој је основни тон – љубав.
(наставак у сљедећем броју)
____________________
1 Као четрнаестогодишњак објавио је чланак под псеудонимом, са насловом: Неколико ријечи о школским данима у Векши. У гимназијским годинама (од 1906-1913) написао је низ социјалистичких борбених стихова, под различитим псеудонимима.
2 Нобелова награда за књижевност, 1916. Вернер вон Хеиденсеам (1859-1940).
3 Пабло Руиз Пикасо, рођен у Малаги, 25. октобра 1881. Од 1904. настанио се дефинитивно у Паризу.
4 Прилог: „Гитара“, 1913. декоративни папир, колаж. Странице новина, тапете, обојен папир монтиран на сталак. Изабрала сам ову слику са старим новинама и искинутим тапетама која ме асоцира на остатке рушевина или на дијелове повађене са отпада. Слика се Чува у Њујорку, у Музеју модерне умјетности.
5 Рабиндранатх Тагоре (1861-1941), индијски пјесник, рођен у Калкути, добитник Нобелове награде за 1913.
6 Опширнији увод о Лагерквистовом животу даје Фирнли Ранхилд (Fearnley Ragnhild) у књизи: Пер Лагерквист, Осло, 1950. Навод: с. 22.
7 „… у периодима прожетим тјескобом, умјетност постаје апстрактна и отуђена, али са неком управљеношћу према стварности. Постала је тиме реалистичка и блиска природном.“ Bredeli, Borghild: Angst og kamuflasje, Snøfugl Forlag, 1992, с. 29.
8 Apollinaire, Guillaume: „Les peintres cubistes”.
9 Аполинер је писао и умјетничке приказе за новине и био један од првих који су придонијели популарности Пикасових слика. Пикасо се упознао са Аполинером 1904. Уз помоћ Аполинера, сусрео је Пикасо и Жоржа Брака који је убрзо постао његов сарадник у развоју кубизма.
10 Behr, Shulamith: Ekspressionismens oprindelse. „Поријекло експресионизма“ Дански пријевод: Tornben Christensen, Forlaget Søren Fogtdal, København, 2000.
11 „која снажно обасјава видљиви дио земље“.
12 „Ја тражим смисао! Ја тражим смисао! Боже, кад бих барем једампут спознао какав је смисао свега тога, придружио бих се и ја. Ја тражим смисао!“
13 „Den fordringsfulla gästen“.
14 ”Један крик и прасак као у паклу…”
|