|
I
Напола обријан непочешљане косе
Суочавам се са својим данашњим
Одразом у огледалу
Промјене не примјећујем
Лични опис до у задњу координату
Одговара јучерашњем updateu
Свјетлост се разлијева по простору
У који сам интервенирао својом
Неправилно заобљеном силуетом
II
Крећемо се у мрежи хипотенуза
Меридијана и изохипса
Чак ни не осјетим кад прођу кроз мене
Све те силне линије сателити и координате
Који ће ме ако затреба
Наћи и лоцирати у року неколико секунди
III
Овај плави кликер на којем станујем
У бескрајном мору других кликера
Пикула и буљака који плутају
Великом пиздаријом коју зовемо свемир
У опасности је да га украде неки бог
Којему је игра досадила и жели га замијенити
За нешто сувременије, рецимо Playstation
Пикуле су тако passé
У себи кажем:
„плави кликеру, не дам те никоме
Немаш УСБ порт ни интерну меморију
(тко каже да немаш?)
Али зато имаш питку воду и атмосферу и
Амазонску прашуму а то јебеммуматер
није мало
И зато те не дам никоме“
IV
Требао бих чешће размишљати о
Ефекту лептирових крила
Кад отпухнем дим цигарете
Хоћу ли срушити иједан град
У Мексичком Заљеву
Или можда потопити сурфера
У индијском оцеану негдје
Док исти намјешта позу
У покушају да импресионира
Коке у бикинију
Да ли би га примијетиле кад би знале
Да је то његова посљедња поза?
Мостар, ожујак, 2006.
|