|
Ес-селаму алејкум и добро вече драги гости, пријатељи и житељи Требиња.
Вечерас из пуног срца с правом изговарамо име нашег града, јер вечерас достојанствено враћамо Требињу скривен међу звијезде одбијегли бисер израстао, чуван и отргнут из њедара стољетних платана, отргнут из рима сладуњаве Требишњице. Вечерас ће се звонима са торња цркве на Грачаници, платанима над градом поново придружити езан с минарета Осман пашине џамије и сви ће скупа на свој начин молити сретнију и бољу будућност. У то име желим Вас позвати да заслуженим аплаузом поздравимо нашег ефендију, главног имама Требиња, Хусеин еф. Хоџића
|
Угледни гости на Академији
|
|
Хусеинова добродошлица
Захваљујем Богу, Аллаху џ.ш., који нас је вечерас сабрао и окупио да се овдје радујемо. Ово је моја жеља и мој сан, сан који се остварио. Желим да селамим и поздравим проф. х. Сеид еф. Смајкића, мостарског муфтију, поштованог Архимандреја Симеуна у пратњу оца Јована, представнике православне цркве који су нам вечерас врло, врло драги гости, с поштовањем спомињем име начелника општине Требиње, др. Доброслава Ћука, предсједника опћинског парламента господина Николу Секуловића, радост чекану пуних десет година у Требињу, његову десну руку, Ервина Побрића, потпредсједника Скупштине, узванице и госте, све Вас драге посјетиоце, учеснике програма и овим најављујем почетак свечаности отварања обновљене џамије Осман-паше Ресулбеговића. Рећићу само једну реченицу; Нека ова наша вечерашња свечаност буде топла киша која је чекана кроз пуно прошлих сушних година и нека буду сунчеве зраке које ће уз Божију помоћ и дати да никне сјеме и плодови мира, повјерења, толеранције, суживота и респекта међу свим грађанима Требиња за садашње и будуће генерације. Амин!
Увијек у својој дуговјековној хисторији Требиње је било расадник умних и у свијету науке, културе економије, умјетности, књижевности, сликарства, бизниса познатих и признатих људи. Они су увијек, без обзира, живјели у Требињу, Сарајеву, Београду, Загребу, Тузли, Бечу, Њујорку, Љубљани, Мостару, Бања Луци, свом граду дјетињства даривали оно најљепше, потребу да се живи боље, срећније и задовољније. Стотинама година требињски Муслимани снажно су и вишеструко својим знањем ипартиципирали у напретку и афирмацији вољеног града. И сада без обзира што живе расути по свим странама ове наше планете дају и спремни су да дају за овај град. Зар и обнова џамије, то на најљепши начин не доказује.
Требиње је било и Требиње жели бити својом културом, економским, цивилизацијским досезима, синоним мултиетничког, мултицивилизацијског прелијепог града. Податак да је осамдесетих година Требиње уз Ново Место, Крањ и Марибор био четврти град Југославије по економском стандарду, просперитету и љепоти живљења говори много, говори сам за себе. У овом свечаном тренутку обратиће нам се начелник опћине Требиње, Доброслав Ћук.
|
Добродошлица начелника општине Требиње
|
|
Доброслав Ћук: сусрет комшија и пријатеља
Даме и господо, часни представници вјерских заједница, поштовани суграђани, драги гости и пријатељи, дозволите ми да Вас поздравим у име општине Требиње и да одмах на почетку кажем оно што ми се чини веома важним. Прошло је вријеме када се нису штедиле оне ријечи које доносе зло. Данас је, увјерен сам, дошло вријеме да се неке ствари кажу једним новим ријечником, ријечником у коме нема ината и бијеса, ријечником испуњеним разумијевањем, толеранцијом и надом. Вечерас и сутра и сваки дан надаље желио бих да сви проговоримо баш тако, и ми за микрофоном и сви који сте вечерас овдје и сви они који ће сутра бити међу нама и то баш у овим љетним данима када се на требињским улицама сусрећу старе комшије и стари пријатељи. Желио бих да једним таквим језиком наставимо говорити и у времену које је пред нама. Наш језик може се звати и Српски и Бошњачки и Хрватски али ако тај језик не буде језик споразума неће бити разумљив ником у слободном и цивилизованом свијету коме се желимо прикључити.
Ја се вечерас много радујем, али се не радујем само за то што ће се сутра наши суграђани, Бошњаци, поново наћи у својој џамији, не радујем се само зато што је и паметно и праведно да све оно што је зло срушило, било гдје, добро подигне и поправи него и зато што младима можемо рећи нисмо били довољно одважни, паметни и јаки да вас поштедимо безумља и насиља али данас након толико година морамо бити отворени и поштени и рећи да многи међу нама, поготово они који су кројили нашу судбину тада нису били достојни ни нашег повјерења ни нашег поштовања. Нису били достојни ни светиња у које су се заклињали ни имена које су помињали. Упали су у наше животе, претумбали успомене, измјењали градске разгледнице и тешке катанце ставили на сваку наду да са њима можемо и метра напријед. За собом оставили су људе у очају, куће у диму, богомоље у гомилама.
Драги пријатељи, да вас подсјетим на нешто што ми вечерас изгледа посебно важно, а бар јавно још није речено; у Требињу траје предање да је Султан казнио Осман-пашу Ресулбеговића зато што је направио џамију већу и љепшу џамију од царске, каснији догађаји далеко свакој легенди казнили су, ето, тако ризично и тако одважно дјело. Зашто? Сигурно не због његове љепоте, не због његове висине, па увјерен сам, чак, не ни зато што је то била кућа молитве, него због тога што се тада код умоболних родила идеја да рушењем једне богомоље по скраћеном поступку уз минималан труд, могу остварити све своје планове и са врата скинути све своје терете. Након што се мунара стресла у гомилу у овом граду тихо се, много је тога почело да се пропитује и претреса. Тај говор, тај протест траје овдје и данас као, вјерујем, и на свим другим мјестима гдје су се рушиле светиње.
Током ратних година када сам сусретао и грађане који су ликовали али и оне који су били збуњени и згрожени, оне најбројније на требињским улицама, оне који су нијемо гледали, оне који смо остали без ријечи, иако имали су много тога да кажу. Каква будућност данас стоји пред овим, како рекох одважним и ризичним Осман-пашиним дјелом? Мој одговор, ако на њега ико има право, јесте у нади и дубоком увјерењу да вријеме ризика и насиља пролази. Мислим да се коначно у Босни и Херцеговини треба подвући линија и да свако за себе направи салдо, историјски и сваки други, и да свако може за себе рећи, ма пред каквим искушењима стајао, више никада и ни по какву цијену нећу улазити у право другога. Ако у будућности нешто треба да се руши онда су то предрасуде а не узвишена дјела људског духа и вриједне творевине људских руку.
Драги моји суграђани, увјерен сам да у Требињу данас доминира дух срдачности и толеранције. Надам се да га осјећају сви наши суграђани из дијаспоре који су дошли овог љета. Требиње се отвара не само према својим сусједима, него на неки начин враћајући ону своју стару градску душу отвара се и само према себи. Све то не иде лако, али ипак помјерамо се напријед и доказа је много. Сваки дан ближи смо свом новом идеалу да постанемо једна просперитетна демократска заједница у којој има мјеста за све људе, без обзира на разлике, поготово оне вјерске и националне. Ово није фраза, ово је наша стварност и наша судбина. Ствари више не могу да крену назад. Зато још једном позивам све наше Требињце, Бошњаке, све људе Требињце, ма гдје били да се врате својим кућама и свом граду. На крају, иако након свега нема мјеста честиткама, има мјеста задовољству, што ће од сутра наши суграђани Бошњаци остварити свој молитвени смирај, а с њим увјерен сам и наново ојачати ону племениту мудрост која сваког човјека упућује на толеранцију, на поштовање и на разуман и духовно богат заједнички живот. У тој нади, још једном Вас поздрављам у име општине Требиње, а увјерен сам и у име свих грађана који никад нису престали да воле и свој град и своје суграђане.
Требињци су Требињу, без обзира на националност и индивидуални усуд, увијек давали ону ријетку чаробну моћ препознатљивих вриједности. Они су у ствари били својеврсни амбасадори свог града, амбасадори који су и у свијету знања казивали снагом науке, шта и како може, има и нуди прелијепи град на Требишњици. Дозволите да издвојим само Бошњаке, да поменемо само један број оних који су својим достигнућима у сфери науке и знања ширили чињенице о вриједностима града, којег су тако силно вољели.
Ахмет бег Дефтердаревић, још далеке 1902. године стекао је звање доктора правних наука у Бечу. Проф др. Едхем Чамо, академик, проф др. Локман Зубчевић, проф др. Хуснија Ресуловић, проф. др. Исмет Диздаревић, проф. др. Хуснија Ћеримагић, проф. др. Мухамед Кахримановић, академик, проф. др. Орхан Зубчевић, проф. др. Разија Лагумџија, проф. др. Злата Салаховић-Гребо, проф. др. Рамиз И. Зубчевић, проф. др. Смаил Кабил, проф. др. Мустафа Рамић, проф. др. Рамиз Х. Зубчевић, проф др. Сулејман Ресуловић, проф. др. Смаил Беговић, академик, проф. др. Сабира Хаџовић, проф. др. Џенана Чустовић-Бутуровић, проф. др. Зијо Ћатовић, проф. др. Сафет Хаџовић, проф. др. Мидхат Арсланагић, проф. др. Зијад Сарачић, проф. др. Емир Кабил, проф. др. Шефкет Арсланагић и многи други…
Треба ли подсјећати на оне познате књижевнике, Изета Сарајлића, Мустафу Арнаутовића, Меху Бараковића, Нијаза Ресуловића, првог муслиманског књижевника са простора Требиња; па сликаре Ејуба Беговића, Неџада Фазлиновића; естрадне умјетнике: Бебу Селимовић, Неџада Салковића, Миралема Крушкића, Сенада Башића.
Треба ли подсјетити на оне врсне и у свијету цијењене новинаре, правнике, мајсторе, инжињере, економисте, професоре, учитеље, трговце… Сви они, поновићемо, дали су своме граду печат препознатљивости, граду знања, науке, људских вриједности.
|
Ансамбл Мостарске кише са Титијем Балалићем
|
|
Стари одлазе, нови долазе: пјесници Алија Кебо, Миралем Ресуловић, глумац Шериф Аљић, севдалије Амра Халебић, Елмедин Балалић Тити и Маџид Абаза подсјетит ће нас на стољетне риме Бошњака Требиња, дубоко заплетене у крошње високих платана.
Е, наши драги Требињци, расути по свијету од Скандинавије, Канаде, Америке, до Аустралије, и још далеко до Новог Зеланда па чак и до Фиџија.
Боже драги, гдје нас све има! Али увијек и још једном увијек, ми смо Требињци, Бошњаци, муслимани, у нашим срцима је живо Требиње а у срца живог Требиња прелијепа џамија Осман-паше Ресулбеговића. Хусеин еф. Хоџић, на почетку вечерашње свечаности молио је Бога за кишу, ми смо из Мостара повели наше „Мостарске кише“, ансамбл чију су сваку изведбу Требињци поздравили бурним пљеском.
|
|
Задња измјена: 2005-12-26
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|