|
Chekajuc'i sumrak
zadnje rose,
moram se odazvati
kad Najvec'i pozove.
Shta c'e mi tada
biti potrebno?
Nishta!
Nishta osim onoga
Shto sam za zhivota
zasluzhila.
A zhivot,
kao dim, kao san
prolazi.
Pod nebom mnogo toga
Nerazjashnjenog,
van domashaja
moga shvatanja,
shto sam ikada
sanjala.
Mislim da znam toliko,
a u stvari,
ne znam nishta – nishta,
nishta…
|