|
Чекајући сумрак
задње росе,
морам се одазвати
кад Највећи позове.
Шта ће ми тада
бити потребно?
Ништа!
Ништа осим онога
Што сам за живота
заслужила.
А живот,
као дим, као сан
пролази.
Под небом много тога
Неразјашњеног,
ван домашаја
мога схватања,
што сам икада
сањала.
Мислим да знам толико,
а у ствари,
не знам ништа – ништа,
ништа…
|