|
Čekajući sumrak
zadnje rose,
moram se odazvati
kad Najveći pozove.
Šta će mi tada
biti potrebno?
Ništa!
Ništa osim onoga
Što sam za života
zaslužila.
A život,
kao dim, kao san
prolazi.
Pod nebom mnogo toga
Nerazjašnjenog,
van domašaja
moga shvatanja,
što sam ikada
sanjala.
Mislim da znam toliko,
a u stvari,
ne znam ništa – ništa,
ništa…
|