|
Универзалне вриједности
Драга омладино, ви сте у граду који има дугу и богату хисторију и о којој је врло незахвално говорити датумима, годинама и побројавањем важних и мање важних догађаја. Сам настанак овог града је специфичан и судбински је везан за мост који је спојио двије обале, али и омогућио сусрет цивилизација, култура и народа. Од тада до данас хисторија овог града, без обзира на све појединачне догађаје, у својој бити може се свести на борбу да се те везе које је омогућио мост прошире, обогате и оплемене и буду потицај добру и напретку са једне стране и настојања да се те везе покидају, сузе, онемогуће и ставе у службу уског униформног интереса, са друге стране. У темеље овог града уграђена је отвореност према људима и идејама, сношљивост према другом и другачијем, истинским поштивањем туђег и љубоморним чувањем својег. На трагу позитивног хисторијског искуства о чувању и поштивању људских права и слобода, Мостар се развијао на прихватању и афирмацији доброг и племенитог као универзалних вриједности и сталној борби против декадентног и анахроног. За ову средину важило је уистину правило: „важно је какав си, а не ко си“. Зато је Мостар постао средина у којој пуним плућима и срцем у пуној слободи може запјевати Бајезидагић, Шантић, С.С. Крањчевић, Скендер Куленовић и ини пјесници. Једнаке услове за научну и политичку афирмацију у Мостару је имао и велики мислилац и духовни ауторитет Шејх Јујо и многи други, као Јеврејин Изидор Папо, књижевник и публициста Предраг Матвејевић, те државници попут Џемала Биједића чије име носи наш Универзитет.
Све до доласка минулог система, та отворена, са свим различитостима обогаћена средина, истински је штитила и чувала право појединца да задржи и очува свој идентитет и без стида и ограничења практикује своју вјеру, обичаје и традицијске вриједности. Била је то, уистину, за живот, напредак и рад, угодна средина са свим љепотама заједничког живљења, истински богата различитостима у свим сегментима живљења. Стољећима је то функционисало. За то постоје сви релевантни материјални, културолошки и други докази.
Паклени план
Мостар као такав многима је сметао и био нападан. Нападали су га разбојници попут Стојана Јанковића, али и појединци чијој мисији и улози тако нешто није било примјерено, попут бискупа фра Пашкала Буцоњића, због чега их је народ примјерено казнио. Био је он своје битке и против Латаса и ала Латаса и Аустро-Угара и фашиста свих боја и нација и из тих битака излазио као побједник јер су се за њ борили и бранили га сви његови поштени грађани. У минулом рату, на почетку агресије, била му је, без учешћа Бошњака, намијењена подјела по Неретви и то десна обала Хрватима, лијева Србима, а Неретва Бошњацима. Тако су се били договорили пропали политичари, али су то спријечили његови храбри бранитељи. Нажалост, Мостар је захваљујући хазардерској политици српског водства, тада остао без већине Срба. Сви ви, међутим, знате да ту није био крај мукама Мостара и Мостараца. У наставку рата, а у жељи да овладају Мостаром уз асистенцију појединих представника међународне заједнице, Хрвати су били припремили камионе за такозвано хумано пресељење Мостараца у средњу Босну. Бранитељи Мостара су и тај паклени план онемогућили. А онда је услиједила нова агресија. Хрвати су уз помоћ хрватске војске, са подручја које је било под контролом ХВО-а, протјерали све бошњачке жене, дјецу и старце, а све мушкарце похапсили и отјерали у логоре и смрт. Исти сценарио као у Сребреници, хвала Богу, не и са тако трагичним посљедицама. Знатан дио града је одбрањен, а бранитељима су заповједници хрватске војске тада поручили да извјесе бијеле заставе, а да ће „Мостар бити хрватски град или хрватска ледина“. И овога пута су бранитељи осујетили ту геноцидну жељу и остали на позицији успостављене линије разграничења све до формалног престанка агресије. Морам вас подсјетити на ону масу немоћних жена и дјеце на стадиону, на колоне смрти које су гоњене из Мостара цестом уз Хум преко Крушева до Хелиодрома. Хиљаде су мучене, злостављане и убијане по логорима и протјеране широм свијета са јасно планираним циљем промјене демографске слике и освајања града. Волио бих да у току свог боравка овдје у нашем граду, поред свега осталог, посјетите и Шемовац и данашњи Шпански трг гдје су се одвијале ужасне трке живота и смрти које су за своју забаву приређивали хрватски бојовници. Са знањем међународне заједнице до смрти су нас изгладњивали и онемогућавали било какву хуманитарну помоћ. Бранитељи града међу којима је осим Бошњака био и мали број Срба и Хрвата, су се одржали и одбрањени дио града никада нису назвали ни Муслимански ни Бошњачки.
Неравноправан третман
Из задњих битака град је изашао тешко осакаћен, али ја још гајим наду да није поражен. Међународна заједница на Мостар гледа као на проблем и потенцијално жариште које треба ријешити не водећи рачуна ни о правди ни о правичности. Посљедња дешавања са Европским уставом показала су да Европа још није досегла стандарде на којима је стољећима функционисао, развијао се и напредовао Мостар, Сарајево, Босна и Херцеговина и да није у потпуности спремна помоћи да се овај град ревитализира на оним принципима на којима је функционисао стотинама година. Град је данас формално уједињен. Новим статутом су створени предуслови да се донекле избалансирају национални интереси Хрвата и Бошњака. Међутим, годину и по након доношења статута, мало или ништа није учињено на стварном обједињавању функција града. Хрвати су задржали све своје националне институције: свеучилиште, казалиште, медије, спортска друштва, школство, а пријератне заједничке институције: болнице, дом културе, стадион, предузећа, прогласили добром једног народа. Задржали су и називе улица дате по именима најозлоглашенијих фашистичких усташких злочинаца из Другог свјетског рата, без обзира на противљење огромног броја грађана Мостара свих националности. Бошњачке институције: универзитет, позориште, здравствене установе, привредни и спортски објекти, те медији и све оно што нема предзнак националног, елиминисани су или немају равноправан третман са хрватским у буџету.
На овим просторима (цијела Херцеговина) посебно запрепашћује агресивност католичке цркве која у свему подржава ригидну политичку опцију ХДЗ-а, а неријетко вуче и радикалније потезе у остваривању политичких циљева Хрвата на овим просторима. У спровођењу својих експанзионистичких намјера, католичка црква не преза од присвајања заједничког земљишта, бесправне изградње објеката, подизања крижева гдје им није мјесто. Поједини свештеници својим иступима и јавним говорима перманентно шире неистине о Бошњацима негирајући их као народ.
Мостар је данас у изузетно тешкој политичкој, економској и културној ситуацији оптерећен почињеним ужасним злочинима и мржњом, али и чињеницом, да се од ратног циља да Мостар постане хрватски град, није одустало. Хрвати инсистирају да насилно стечена демографска предност у корист њих, буде легитимно мјерило за одређивање позиција у власти. Тешко је говорити о помирењу и опросту када се нема спремности казати за мртва тијела више од 1.000 мучки убијених Бошњака. И, тако, док у мраку национализма и повампиреног фашизма неки нови Будаци и Пашкали желе коначно угасити препознатљиви дух Мостара, истински Мостарци су поново одлучно устали против тога, а трачак наде и вјере да ће у својим племенитим идејама успјети, виде у упису Старог моста и старе градске језгре на листу свјетске културне баштине УНЕСЦО-а, што је својеврсно признање таквом поштеном опредјељењу.
На листи свјетске баштине
Тиме се величанствени дух Мостара поново уздигао и још једном свима ставио до знања да није ни српски ни хрватски ни бошњачки, ни католички, ни православни већ космички, планетарни и по чијим мјерилима добро нема национални префикс, а зло је увијек везано за злочинца са именом и презименом. Ја се искрено надам да ће то помоћи да се спријечи даљње национално својатање Мостара и да ће омогућити амбијент угодног живљења за све његове житеље и путнике намјернике. Вјерујем да ће и овај ваш скуп допринијети афирмацији овог града и вриједности на којима је он утемељен и на којима је његов опстанак и развој једино могућ, у чему ја видим и битан допринос стабилности цијелој нашој држави Босни и Херцеговини.
Бошњаци Мостара и Босне и Херцеговине да би се очували и опстали на овим просторима, а то важи и за вас, драга омладино, морају гајити традиционално провјерене вриједности суживота и напретка, као једино могуће, кристализиране кроз миленијски континуитет Босне и Херцеговине као државе свих њених народа, вјера, култура и цивилизација.
Вас, драга омладино, позивам да будете поносни јер дијелите исто исходиште вриједности на којима је израстао овај град. Убијеђен сам да би вас мртви бранитељи из Лиска харема и Шехитлука жељели видјети сретне, веселе, раздрагане и поносне, на себе и своје вриједности. Њима ћете се одужити учењем, ширењем истине о овом граду и Босни и Херцеговини, чувањем вриједности за које су они и шехиди широм Босне и Херцеговине дали своје животе.
Позивам вас да изграђујете и јачате међусобно повјерење како би без страха могли градити мостове пријатељства према другима. Ослањајте се једни на друге, ма гдје били, бит ће вам лакше корачати кроз живот. Чувајте своју вјеру, традицију, обичаје, језик. Водите рачуна о свом стручном усавршавању и волите и не заборављајте своју домовину, ма гдје били и живјели. Својим знањем, искуством и младалачким ентузијазмом, помозите обнову наше државе Босне и Херцеговине.
У име институција ИЗ-е и у своје име, желим вам успјешан рад и пријатан боравак у Мостару.
(наслов и међунаслови редакцијски)
Хаџи Сеид еф. Смајкић
Муфтија мостарски
Бесједа на 4. сусретима бошњачке омладине,
Дом Херцег Стјепан Косача – Мостар
30.07.2005.
|