|
Пишући прије скоро пола године на страници Орбуса текст „Култура БиХ дијаспоре враћа се кући“ о томе како нам је било у Италији на Данима Босне и о позиву из Сарајева да се писци окупе тамо на Сајму књиге, ни слутио нисам да ће то бити баш тако. И за душу, и излог и посјетиоце прави догађај. Но кренимо редом.
Босански писци по свијету разасути очекивали су да их колеге писци из Босне и Херцеговине позову да презентирају своје књижевно стваралаштво укњижено задњих 13 година, баш онако како ми њих баш толико дочекујемо али се то није десило. Очекивали смо да се нас али и културних стваралаца из других области културе (сликара, музичких стваралаца, филмских и театарских стваралаца…) сјети министарство за културу али ни то се није десило. На споменутим Данима Босне у Италији идеју о нашем позивању у Босну рекли смо и образложили особи из Министарства за расељена лица и избјеглице Рузмири Тихић-Кадрић и она је понуђени изазов прихватила и посредством свог министарства и министра Кебе створила услове да се у Босни појавимо и то за писце у право вријеме, на Сајам књиге.
Тако се на листи за представљање нашло 36 појединаца и различитих удружења. Споменимо Јосипа Остија, Исмета Бекрића и Азру Хукић из Словеније, Енеса Топаловића, Златка Лукића и Едхема Траку из Норвешке, Антонија Жалицу и Ненси Мујчиновић из Холандије, Дениса Џелића из Данске, Самиру Бегман и Саиму Вишић из Швајцарске, Идриза Салтагића и Самру Међедовић из Велике Британије, Шиму Ешића и Кемала Брадарића из Њемачке, те Седина Кељалића, Меху Бараковића, Митхата Ајановића, Изета Муратспахића из Шведске… Овом приликом су се представили и листови и периодике са босанским предзнаком од Босанске поште, Сабаха, Нура, Гласа БиХ, Бехара…
За наше читаоце истакнимо да је штанд БиХ дијаспоре био један од најпосјећенијих штандова на сајму али по презентацијама и најактивнији. Од оних које смо регистровали ту су били шведски и француски амбасадор, академици Љубо Берберовић и Мухамед Филиповић, па Чедо Кисић, Вехид Гунић, Јово Дивјак, Јосип Пејаковић, Гојко Берић, Миле Стојић…
У Холидејину је уприличен коктел и презентација за писце гдје је сваки добио по 5 минута, тај угођај и љепоту изречене ријечи је требало чути и доживјети. Домаћи медији су појављивање писаца из дијаспоре доживјели као медијску атракцију снимајући прилоге, репортаже, цијеле емисије.
Споменимо да је дружење искориштено да се формира координациони одбор БиХ писаца у дијаспори са наканом да осмисли сарадњу између самих писаца али и олакша њихову сарадњу са издавачким кућама и у крајњем са читаоцима. Тај посао је повјерен Бекрићу, Остију, Жалици и маленкости потписаног.
Прошло је вријеме кад је дијаспора била нечија логистичка база у коју се долазило по аплаузе али и по много више од тога. Писац али и други културни и јавни радници из Босне може рачунати на нашу сарадњу само онолико колико и ми сами овдје наилазимо на разумјевање и сарадњу?, једногласан је став писаца окупљених овим поводом у Босни.
Било би добро ако окупљање писаца у Сарајеву априла 2005. године буде изазов и наук да БиХ културна дијаспора тражи и очекује своје „Дане БиХ дијаспоре“ или назовимо то како год хоћемо. Уз писце у седам дана било је добро да су се презентирали и сликари, музичари, филмски и театарски ствараоци у осмишљену програму на опште задовољство свих босанских стваралаца којима је Босна изазов и судбина.
|