|
Pred nama je pogled unatrag na rat i na ratove, upechatljiva pricha bez milosti prema bilo kome. Kazivanje je to sa leve polovine danashnjeg sveta, veran prikaz dalje, ali nazhalost i blizhe proshlosti, vidjen i predochen u ime onih vrednosti koje je jugoslovenska borba promovisala i kojima se uveliko prikljuchila opshtim okvirima evropske antifashistichke svesti i savesti. Medjutim, evokacija narodnooslobodilachkog pokreta nije ni u kom sluchaju i njegova apoteoza, nije ona svima nama dobro poznata naknadna shminka istorije. Podrazumeva se da na pravednoj strani nije potrebno naknadno ulepshavanje.
U tekstovima ove knjige, u dokumentarnim saopshtenjima, kao i u komentarima Mensura Seferovic'a, nikako se ne skrivaju trenuci zebnje i zamora, chak ni trenuci povremenih partizanskih pokleknuc'a. Izranjaju ponekad i duboko zakopane unutrashnje tenzije, bash kao shto se ne mimoilaze ni drugi sitniji gresi legendarne ”konspiracije”; a gde-gde ni pojave politichke segregacije. Ne zatashkavaju se ni pojave stalnog osipanja borbenog sastava, dezertiranja, a u nekoliko mahova obradjena su chak i tragichna rastakanja borbenih jedinica. Ne skriva se, dakle, druga strana nasheg proslavljenog rata protiv sila osovine, shto, razume se, ne umanjuje vec' uvec'ava vrednosti pobuda, pa bar delimichno i rezultata. Uostalom, kakav bi to holivudski rat bio da se sve to nije dogadjalo? Drugim rechima, ne preskache se ono shto je dosad ulepshavajuc'a partizanska istoriografija, narochito u popularnim tekstovima i shkolskim udzhbenicima uveliko izostavljala i time, suvishe chesto, dovodila u pitanje verodostojnost osnovne istine. A ta je da su se vodile nadchovechanski teshke borbe u ime zajednichkih saveznichkih antifashistichkih ciljeva. Dakle, podrazumeva se da opshta podela na pravo i krivo ostaje, ali se smeshta u daleko uverljiviji kontekst no u dosadashnjoj, trijumfalistichkoj popularnoj istoriografiji. Jer da se ne zaboravi: postoje uvek i dublje istine, istinitije od rutinskih istinica za svakodnevnu upotrebu.
|
Isak Garibovic': Bez naziva, kombinovana tehnika, 2005.
|
|
Zadivljujuc'e, ali pomalo i tuzhno – kao kakav roman u romanu – deluju oni delovi ove sveobuhvatne hronike koje se odnose na junaka i chudaka Petra Radovic'a, koji je od dobro odshkolovanog kraljevskog oficira pilota, vodjen svojim politichkim i moralnim ubedjenjem dospeo u ustanichke, partizanske redove da bi, politichkim intrigama ometan i ponizhen, napustio armiju i, iz prkosa ili urodjenog smisla za humor, posvetio se gajenju pilic'a. Nazhalost, sa pojavom Miloshevic'a, smisao za humor ga je napustio, pa je poverovao da je nashao pravog idola, kome se zadivljeno poklonio. Kako je moglo doc'i do toga da jedan chestit vojnik po profesiji, i nesumnjivo veliki junak, i sebe i svoju vojnichku chast preda u ruke jednom kukavnom prevarantu, spada vec' u one brojne antropoloshke zagonetke nasheg podneblja koje obichno ostaju bez odgovora.
No, kad je vec' o antropoloshkim zagonetkama rech, ima ih josh. A mozhda c'e ih biti i ubuduc'e. Na to implicitno upuc'uju oni delovi knjige u kojima je dokumentarno i izvanredno dokumentovano izrecheno sve shto treba da se kazhe o chetnicima i o chetnishtvu. Ova zla kob Srbije i srpstva, ova endemska bolest bacila je mnoge staromodne patriote u naruchje fashistichkih okupatora i dovela ih do svesrdne operativne saradnje sa nemachkom vojnom silom, a i sa drugim manje vazhnim, ali ne i manje krvavim okupatorskim formacijama. Bio je to greh koji bi se u modernoj Evropi mogao mirno odlozhiti u prashnjave arhive poluzaborava. Na Balkanu, nazhalost, zla kob proshlosti josh uvek podstiche nemir i strahovanja. Danas u Srbiji mnoge pametne ljude vec' uveliko zabrinjava parafashistichki, novochetnichki pokret hashkog zatochenika Vojislava Sheshelja. Ovaj ”vojvoda” vec' i po tituli koju je sam sebi prishio, ne obec'ava ni mir ni spokojstvo. U ovom trenutku povukao je za sobom dobru trec'inu glasacha, obec'avajuc'i nove granice velike, prevelike Srbije i ispravljanje svih fantomskih nepravdi. Mnogo puta u Evropi vec' vidjeno, i sa poznatim ishodima, ali se kod nas josh uvek odnekud sablasno najavljuje.
|
|
Zadnja izmjena: 2005-06-14
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Chasopis Most · Mostar · Bosna i Hercegovina
Design by © 1998-2008 Haris Tucakovic' · Sweden
|
|