|
Кренуо мислима у твоје очи
носећи добре виле и
молитве почетака
са прага сваког нашег завршетка…
Стигао до погледа твог од копрене
проткане црним љепилом и
благом влагом
од помућених сјећања и нехаја.
Не бих да уђем у стару настамбу
– бојим се демона и лептира
који плешу сулудо лијепи
танго туге…
– бојим се змије и дјетета
што се њишу заједно
у замци, љуљачки…
Окрећем натраг мисли у поноре,
остављам виле и тражим
нове молитве почетка
– ако икад ми више
препознају глас
|