|
Често слутим Мака
како из Мрака
Таму ватре на уснама носи
и у Кућу нам доноси
Свјетлост неку
као Ријеку
као Слово
Одвојени од својих Живота
ми смо само Грумен земље
урасли у Врисак
урасли у сваки Загрљај
Слово би да Бол постане
и да се Врати тамо
одакле је све кренуло
у Живот да се врати земни
|