|
Да фотос и пјесма подједнако добро фукционирају као самосталне, али и као здружене умјетнички творевине, потврђује понајбоље књига Атифа Кујунџића и Ристе Милићевића под насловом „Импресио свјетла“. Аутори књиге, познати мајстор умјетничке фотографије Ристо Милићевић и врсни пјесник Атиф Кујунџић удруженим су снагама понудили љубитељима фотоса и лирике дјело које по много чему надилази оквире времена у којем је настало.
Заљубљеник природе и фотографије Ристо Милићевић (рођен 1922. г. у Неновићима покрај Требиња) тридесет је година фотографским апаратом биљежио занимљиве земљописно-повијесне детаље на просторима екс Југославије. Резултат тога преданог рада сакупљен је и дијелом презентиран у књизи с насловом „Фотографије“ објављеној почетком 2002. године. Пишући опсежни предговор тој књизи, књижевник Атиф Кујунџић мисаоно је дубински заронио у биће Милићевићевих фотографија откривши у њима могућности за властито пјесничко надахнуће.
Инспириран неисцрпним богатством природе и љепотама од искона овјековјеченим објективом, Кујунџић је исписао букете стихова који су врхунски лирско-естетски рам за више десетака Милићевићевих фотографија. Лакоћа пјевања која одликује цјелокупни Кујунџићев пјеснички опус у овим се пјесмама плоди као свевидни мисаони бљесак на осебујним фото изданцима. Разноврсни мотиви које нуде фотографије Ристе Милићевића омогућили су пјеснику Атифу Кујунџићу складање течних и кристално чистих рима које су врхунац пјесничког умијећа. У прилог томе наводим сљедеће стихове из пјесме под насловом „Чемпрес“:
„Сунце камен распуцава
Подижем се снагом воде,
Небом профил исцртавам,
Тамо биљке не доходе.“
Биљке јесу симболи природе, а небо заправо јест плава табла на којој пјесник рише своје стиховане мисли у облике који из сна буде слике. Тако се спој верса и фотоса претаче у збиљност која нас подсјећа на тренутке када смо уживали у љепотама ријека, планина, језера, мора, шума и свеколиких богомданих детаља из свијета који нас окружује. Ако тим вјечним природним одредницама придодамо и разнолике људске творевине (села, градове, вјерске објекте, мостове, стећке...) што су настале у ближој и даљој прошлости, тада добијамо свеукупност Милићевићеве умјетничке фотографске и Кујунџићеве поетске опсервације.
|