u grlu mi jedna
suza stoji
neizgovorena
gorchina
sa sijaset misli
vreba shirokootvorenih ochiju
i cheka
onaj trenutak bola

slutim

kad misli ne mogu
postati rijechi
nego ostaju
same i
samo
teshke u grlu zabushavaju povazdan

nemoguc'e

zar postoji takav
dio zhivota?
kad pamet nadvlada
zhelje i potrebe
a ja ne kazhem ono shto mislim

ili ne umijem kasti?