|
 Имам тешку, али часну дужност да се у име Града Мостара и у своје лично име опростим од драгог нам пријатеља, колеге урбанисте, привредника, спортског радника и надасве великог човјека Садија Ћемаловића.
Данас се опраштамо од човјека који је својим радом, залагањем и свестраношћу покренуо пионирске иницијативе у области савременог урбанистичког планирања и земљишне политике.
Сади Ћемаловић родио се 1932. године у Мостару а Архитектонски факултет завршио 1959. године у Сарајеву. Први радни ангажман започео је у Грађевинској школи у Мостару. Са архитектима Џевадом Колаковићем и Недимом Џуџом иницирао је оснивање урбанистичке службе града Мостара – Завода за урбанизам.
Од 1960. године налази се у улози главног инжињера Урбанистичког завода и иницира и води послове при изради првог „Генералног урбанистичког плана – Мостар 1965. до 1990.“.
Од 1970. до 1977. налази се у улози директора Завода за урбанизам и комуналну изградњу Мостара. Од тада почиње обимна реализација крупних развојних привредних капацитета као што су Алуминијски комбинат, Метални комплекс Соко и Унис, Хидроелектране на Неретви, Пољопривредни комбинат Хепок, интензивна стамбено комунална изградња, те развој Универзитета „Џемал Биједић“.
Сади Ћемаловић је кроз свој професионални ангажман и константно усавршавање допринио не само економском развоју града, него и развоју и ширењу цијеле Херцеговачке регије.
У вријеме када је постао генерални директор и предсједник Пословодног одбора РО „Хидроелектране на Неретви“ почињу се градити истовремено три хидроелектране на овој ријеци, ХЕ Салаковац, ХЕ Грабовица, ХЕ Мостар.
Сложеност у пројектима на изградњи хидроелектрана још више од Садија траже стручност. Тако се он у том периоду бави проучавањем инжињеријског менаџмента, економијом, инвестицијама, као и еколошким утицајима на простор и енергетско искориштење потенцијала Неретве од извора до ушћа у Јадранско море.
О значају и капацитетима који данас пружају споменуте хидроелектране не треба ни говорити, али важно је истаћи да се кроз реализацију пројекта градње хидроелектрана Сади руководио искуствима које је стекао у свијету као и у непосредној сарадњи са представницима Свјетске банке.
Човјек који је имао визију Мостара, његовог изгледа сутра, човјек који је живио и радио за добробит овог града настојао је да свим својим бићем што више допринесе на развоју града као и да својим радом буде примјер онима који ће га наслиједити.
Његови најближи сарадници рећи ће да је то био човјек који је вјеровао у људе, у истину, у хуманост, човјек који је младе и тек завршене студенте запошљавао и давао им шансу да се докажу како на професионалном тако и на људском плану.
На мостарским улицама ових дана чују се бројни коментари како је град изгубио још једног великог Мостарца, човјека који је и поред свих својих пословних циљева имао и велику љубав, Вележ.
Сади Ћемаловић као и сви Мостарци живио је за клуб, проносио име Вележа и борио се за његову промоцију. Али, знао је Сади, да је промоција клуба била и промоција Града, да је важно и на тај спортски начин пронијети глас о граду на Неретви.
Захваљујући оствареним резултатима на плану развоја Мостара биран је на низ функција као што су предсједник и потпредсједник Друштва урбаниста БиХ, члан предсједништва Савеза архитеката БиХ и бивше Југославије, предсједник одбора и члан разних тијела Сталне конференције градова бивше Југославије.
Током свог радног вијека добио је већи број признања и одликовања од којих посебно требамо истаћи: диплому Свјетског конгреса за заштиту природне средине у Загребу 1971., плакету Никола Тесла, Београд 1982., Златну значку Електропривреде БиХ, Сарајево 1981, награду „14. фебруар“ у Мостару 1984.
|