o
Mostujte sa nama
Arhiva
Adem Kaljanac - Vjecni simbol

Home Arhiva
Novi broj Obavjestenja Linkovi
Redakcija Pretplata Kontakt

Broj 101 (12 - nova serija)

Godina XXIII decembar-prosinac 1997./januar-sijecanj 1998.
Prethodna Sadrzaj Slijedeca

Nika Milicevic
BOEM DOMACI

Nas kulturni zivot uopste, a posebice oblast knjizevnosti pati od svakovrsnih zala: od materijalne bede i ucmale zaostalosti sirokih narodnih slojeva do u raznim pravcima niskog standarda velikog dela onih sto su poznati pod imenom kulturnih radnika, posebice knjizevnika. Medju knjizevnicima vrlo cest tip, u osnovi vise siromah nego tragican, jest - boem domaci.

Regrutuje se mahom iz redova nadobudnih inteligenata sa naseg sela i iz kasabe. Tri su, zapravo, faze u njegovom duhovnom razvitku. Prva pocinje na kucnom pragu, u skoli, u najblizoj okolini: tu se on, mlad i duhovno tek propupao, iscahuriva u nepostednu negaciju svih norma drustvenog zivota. Druga se nastavlja u kulturnim centrima, u kavanskim i birtijskim kruzocima. Treca do koje mnogi ne dospije, satrven raznovrsnim bolestima, sagoreo "u vatri svog vlastitog duha" - to su razna gradjanska zanimanja.

Posto se, navlastito posle rata, dogadja da boem domaci, valjda nesto lukaviji i dovitljiviji od predratnog, dospije sretno, kao da mu prividno nista nije bilo, i skoro redovito do trece faze svog razvitka, pa jos tu ispoljava punu destruktivnost svoje zatrovane i izoblicene duse - to je i njegovo pitanje stavljeno u prvi red higiiene naseg javnog zivota. Ali, to pitanje je vrlo slozeno i zauzlano u celi kompleks naseg javnog zivota, ciji puls nesto sporo kuca; zato cemo ga sadzasad ostaviti na miru.

U tipicno nagoj sitnogradjanskoj sredini, ucmaloj i zakrzljaloj, boem u pupoljku pocinje da analizira, da se buni i da negira. Duhovno radoznao, nadmocniji, zivahniji i emocionalniji od svoje letargicne filistarske i polutanske okoline, cije moralne norme onemogucuju svaki slobodniji zamah misli i savesti - on tu okolinu negira i stoji cestito u nejednakoj borbi. Njegova negacija je skoro iskljucivo emocionalna, u punoj meri afektna, mladenacka, bez sistema, bez naucne orijentacije i vidika. Negirajuci filisteriju on negira i drustveni zivot uopste, on negira i osnovne fizioloske funkcije covecjeg organizma, on postaje asket, idealist.

Pre rata, on je iskreno rebelirao i nalazio punu odusku u negiranju tudjinske vlasti, verujuci da ce s njenim obaranjem (za sto se on casno i cestito zrtvovao) biti oborena i smrvljena i mrska mu filisterija. Verovao je da se one medjusobno sankcionisu. Pre rata, boem je objektino bio progresivist, nacijonalni revolucijoner, subjektivno anarhista i duhovni aristokrat. To se osobito jasno vidi na onom predratnom tipu boema, koji je preziveo rat i ostao iscupan, iscasen, bedan brodolomac, bez socijalnog uporista, daleko od toga da bi bilo stogod znacio u odnosima savremenih drustvenih snaga.

Posle rata boem, za rata jos dete, razvija se na slicnoj osnovi kao i njegov predratni brat. Tek sto sredina iz koje se pomalja, usled ratnog loma, ispoljava izvesna previranja, ekonomska i ideoloska, koja odredjuju njegov negatorski stav, nizi od predratnog po stepenu zanosa i spremnosti za licna pregaranja i zrtve. On je individualist, pomalo sarlatan, prezire i prezren je, iskorenjen, ne prestavlja nikakovu drustvenu silu. Preostaje mu da besomucno razvija kult licnosti, nad i van gomile koja je utonula u duboki, letargicni san, mimo novih i svezih drustvenih redova koji rastu u samosvesti covecijeg dostojanstva. Na mahove zgranut i sumanut vizijama buducnosti, on tu i tamo zaigra ulogu salonskog revolucionera, da pred prvom opasnoscu za "svetost i integritet svojih duhovnih stremljenja" nadje staze i bogaze do ugodnih hladovina. I kao levicar, i kao desnicar, on je uvek nosilac rasula, destruktivan hipertrofijom svoje takozvane individualnosti.

Pitacete: od cega zivi? Od raznovrsno udesenih stipendija, dobrim delom od periodskih honorara za kojekakve usluge, od poverenickih do makroovskih, od skandala, slave, pumpanja filistara i snobova, od svesti duhovnog aristrokratizma i borbe za "umetnicki izraz". U nervoznijim casovima svoje kavanske dokolice pise pesmice i osniva literarne casopise. Prozu nesto izbegava, veli da je suvise profana, prepusta je novinarima, feljtonistima i kabinetskim piskaralima. Duhovno brzo iscrpljen, u sebi duboko rastrgan i iscasen, neverovatno uskih zivotnih vidika, vrlo kratka radiusa licnog iskustva, bez prisne veze sa svetorn, sa sadasnjicom i buducnoscu naroda - on je iskorenjenik, jadno i bedno stvorenje, bez socijalnih osecanja, apolitican, dakle amoralan. Cita mnogo, osobito prstima. Misao mu je stalno nedomisljena, razasuta u varnice koje, blede i slabunjave, brzo gasnu. Ne moze mirno rasudjivati, ideje vezivati, prelomljenih misli u ritmu bizarnosti, neodoljivo je sklon paradoksima, sofizmima, lakim duhovitostima, jeftinom kozerstvu i upetim akrobatijama duha koji je i sociialno i fizioloski unterernahrt do najnizeg stepena. Zalosno ga je pogledati kad se ocajno pracaka ne bi li se gdegod prikacio za zivot. Drmusa njime na mahove ocajna ceznja za jednim tihim skrovistem, za lukom spasa: u vidu sto ekzoticnijih zemalja i gradova dalekih i carobnih, pa onda - posto su vozne karte skupe, montiranja pogodnih sinekura ogranicena, mogucnost za fizicke strapace svedena na minimum - u vidu estetike, boga, satanizma, metafizike, hedonizma itd. Razorena duha, nikakovih organizacionih mogucnosti, ne moze da se odupre propistavanju i poplavi hereditarnih energija u svom bicu. On pocinje, uzasnut , da vodi ocajnu, ali jalovu borbu sa kozarskim, sebarskim i kmetskim atavizmima u sebi. Iz propuklih instinkata atavizma kuljaju i vriste prljave sklonosti zivotinje. Njegova senzibilnost, u stvari histerija izjedanja samog sebe, pozivincuje se, on zudi za sve zescim i ostrijim senzacijama u obliku raznih erotskih perverzititeta i narkotika.

Boem domaci je romantlk. Zvao se on ekspresionista ili hipnista, kozmista ili nadrealista - on je romantik individualista. On bezi od stvarnosti i odrice je, on bezi od cinjenica, da bi izveo "samousavrsavanje licnosti". On, svestan svoje socijalne nemoci, bezi od prakticne delatnosti i neposredne borbe protiv jarma zivotnih okolnosti koje sprecavaju slobodan duhovni razvitak licnosti. On bezi u proizvoljnu i bolesno razdrazenu igru maste, u kontenplaciju i intuiciju, u religiju i metafiziku. On je zrtva nase sitnogradjanske ucmale sredine. Negirajuci nju, nije nasao mogucnosti za izlaz na jednu visu stepenicu, nije nasao puta ka zdravim energijama koje se bude u nasem narodu. Skrhan i izoblicen, on, vise nesvesno, posredno sluzi nazadnim strujama naseg javnog zivota; on zarazava mladji knjizevni narastaj. Samo u punoj socijalnoj aktivnosti i izradjenim socijalnim osjecanjima radja se mogucnost za rasplamsavanje visokog i plemenitog zanosa i strasti jedne bezdane: da se san pretvori u delo. U toj strasti kljucaju energije lepote koja je identicna sa istinskom slobodom licnosti. A bolesno razdrazena senzibolnost duha bez socijalne hrane ne emanira ni mrznje ni ljubavi; nema tu zracenja lepote.

Pesmice romantika individualiste, boema domaceg - nisu to pesme koje bi bile varnice srdjbe i gneva da obasjaju i rastjeraju tmaste oblacine gluposti i lazi otrovne, predrasuda i licemerstva, nisu to pesme koje bi grmile i tresle tamnicama ljudskog duha - to su pesmice jada i cemera razorenog. Ja sasvim njegovim bolovima i bolicima, beskrvne, jalove, prolivene, ljigave.

(1930.)

Prethodna Sadrzaj Slijedeca

Senad Lizde - Velagicevina

Home Arhiva
Novi broj Obavjestenja Linkovi
Redakcija Pretplata Kontakt

Casopis Most je upisan u evidenciju javnih glasila R BiH pod brojem 536 od 30.11.1995.
i oslobodjen je placanja poreza na promet.
ISSN 0350-6517

Na vrh

Copyright 1995-1999 Casopis Most Mostar Bosna i Hercegovina
Sadrzaj obnovljen: 22-01-2005

Design by 1998-1999
HarisTucakovic, Sweden
oo