Nika Milicevic
AFERA NAJNOVIJE
SATIRE
KARLA KRAUSA |
"Denn wenn man schon nicht binnehmen
mochte, dass Casar supra grammaticam, so
muss man doch hinnehmen, dass er supra
satiram est und dass es wieder difficile
geworden ist, sie zu schreiben, wenn die
Menschheit wieder Ehrfurcht braucht, um
leben zu konnen".
Karl
Kraus, Die Fackel 827-833.
Tamo negde na dnu Danteova
"Pakla" florentinski politicar,
Bocca degli Abbati, do vrata je u ledu.
Veliki talijanski pesnik moralne pobune,
iz dna svoje silne mrznje, ni u paklu mu
ne prasta: cupa mu cuperke kose s glave.
Iz bezdane strasti moralne pobune nastalo
je umetnicko delo. Iz take iste strasti -
zar se umetnost ne radja samo iz strasti?
- nastala je Krausova poratna drama u
cetiri cina, "Die
Unuberwindlichen" (Nesavladivi),
najbesnija satira ovoga stoleca.
Karl Kraus, t.zv. "becki
pamfletista", poznat nam jos pre
rata, za Fridjungova procesa, kao
neustrasiv branic nase nacionalne stvari,
za vreme rata kao nesmiljeni borac protiv
ogavnih svinjstava cele plejade beckih
novinara, koji su nas onako huljski
klevetali i zagovarali potpuno
istrebljenje nase rase, - dao je 1920-te
tragediju u pet 6inova. "Die letzten
tage der Menschheit", nesumnjivo
najjacu stvar koja je na nemackom o ratu
napisana. Casopis "Die Fackel",
koji on evo vec tridesetprvu godinu
izdaje u Becu, prvih godina sa retkim
saradnicima, kao sa Strindbergom,
Weiningerom, Wedekindom, Altenbergom, a
docnije sam samcat ispunjava
beskompromisnom borbenoscu visoko
kulturne savesti - zublja je jedna
neugasiva i gordost jedna nesalomiva
teskih, u propanj zasopljenlh kreseva i
mezeva jednog herolda istine, pravde i
covecnosti sa tustom i tmom
mistiflkatora, ignoranata i licemera
svake ruke, sa podrucja socijalno
kulturnog zivota.
Nije nikakovo cudo da je i njegov
najnoviji podvig, drama "Die
Unuberwindlichen", davana u maju
prosle godine u Dresdenu, a u oktobru u
Berlinu (samo u popodnevnom planu),
izazvala jednu siroko razjapljenu aferu i
zucnu kampanju u nemackoj stampi, za i
protlv. I - sve se opet sleglo! Kraus je
pregledao teren i dao izvestaj, po kom,
"figura glavnog lica drame pripada
historiji literature, a simbol njegov,
koji su vreme i zemlja stvorili,
nesalomljivi simbol svetskoj
historiji". Ogorcen, sa psihologijom
usamljenog i razdrazenog borca, napisao
je i one recenice koje smo gore u
procelju istakli.
Ova drama, "paklena slika
sadasnjice", obradjuje tri osnovna
drustvena faktora poratnog beckog
inflacionog zivota: ucenjivacku stampu,
finansijsku spekulaciju i zloupotrebu
drzavne vlasti. Glavni su akteri:
Emmerich Bekossy, izdavac beckog
"Die Stunde", Camillo
Castaglioni, becki siber, milijarder i
mecena, i predsednik becke policije. Ta
"dramatizirana sadasnjica, teaterska
optuzba, reportaza u cetiri cina",
mada iz beckog zivota, u Berlinu je
vanredno uspela, tako da su se, po
izvestajima dnevne stampe od krajnje
desnice do krajnje levice, zidovi teatra
na Bukowplatzu ludo tresli. Onih preko
dve hiljade gledalaca, mahom
inteligenata, shvatilo je becko
krvoprolice od 15 jula u svoj dubini
njegova smisla, naslo je Castiglionia u
braci Sklarecima, naslo je u Becu Berlin.
Lokal-Anzeiger pise: "Zacudjava, da
se glumci od ranga i snage posvecuju
jednoj ovako bezvrednoj stvari, stavise
da je sa ociglednim zadovoljstvom igraju
i interpretiraju sve ove lazi i
prostote". 0, ti nesrecni glumci,
sigurno su se tu, prvi put u svom pozivu,
ljudski osetili! Drugi jedan berlinski
dnevnik pise: "Ovde se ne daje
drama. Ovde se igra zbilja. Ovde se sudi.
Ovde se osudjuje. Nemilosno, ali pravo.
Sa smrtonosnom preciznoscu pogadja ostra
sekira satire i padaju glave, glatko
razirane glave sibera i bradom uokvirena
glava jednog pokvarenog autoriteta. Rec
je na bini oruzje, a ne lopta za igranje.
– To je novo stvaranie stvarnosti,
cija je umetnicka tajna u tom, sto pesnik
akterima postavlja u usta ono sto oni,
stvarno, u zivotu govore".
U subotu na vecer, 19. oktobra 1929,
davala se u berlinskom "Deutsches
Theater" drama B.Shawa: "Car
Amerike". U nedelju popodne, 20
oktobra 1929, davala se u berlinskoj
"Volksbuhne" drama K.Krausa:
"Die Unuberwindlichen".
Dve savremene satire, pa opet - koje li
razlike! Dok je B.Shaw, za svoju
proslavu, napisao satiru, kojom bi malo
zaskakljao londonske politicare, a da
opet ne bi bilo kakove opasnosti,
postavio je u okvir neduzne utopije i
garnirao je clownskim dosetkama - Karl
Kraus, posto se u Becu, iza rata
nagomilalo mnostvo sibera i ucenjivaca i
bezdanih lopuza, i zaigralo kolo
izrabljivanja i bede, neustrasivo je
nasrnuo i zagrabio u taj osinjak, iza
mucne borbe poterao iz Beca kralja
revolver-zurnalizma, Bekessya - i iznevsi
usred vrtloga zivota jedan trolist,
napisao svoju silnu satiru.
Prvi cin: Redakcija dnevnog lista,
izdavac, sekretar, kor redaktora,
amoralna atmosfera revolver-zurnalizma,
prevara, ucena, gora od drumskog
razbojstva, ucena sa "kefanim
otiskom", stvaranje javnog
misljenia, zlocin... i opet zlocin...
Drugi cin: Presidij policije, izigravanje
u sluzbi i "podmetanje
klipova", izdavac-uceniivac kupuje
sluzbene savesti silom stampe i visokih
veza, njegov proganjac uverava i nastoji
da probudi nesto sto se zove sluzbena
savest i duznost, pomereno i ljigavo. To
drema... i smrdi zagusljivo.
Treci cin: Pariski salon beckog
milijardera i mecene Castiglionia.
Sekretar. Sekretarica. Frizer. Manikirka.
Trgovac antikviteta. Posluga, I opet
posluga. Castiglioni i Bekessy su
emigranti. Mrze se i vole. Ne mogu jedan
bez drugoga. Nadopunjuiu se. Dialog.
Ucena. Cek. Dnevni kurs. Polipi...
polipi.
Cetvrti cin: "Stille Nacht, heilige
Nacht". Povampirena habsburska
birokratija. Nacionalno-krscanska
hipokrizija. Jelka. Dekoracija. Darovi.
Deca. Zurnalist. Fanfara. Bankovni
direktor. Ministar. Patriotizam. Slatka
intonacija nove himne na staru kajdu.
Zatim: "Dts war so a Geschicht, trte
ich nicht melne Pflicht". "An's
Licht, hinter's Licht fuhr'ich alles nach
Pfllcht". "Doch vors G'richt
geh'ich nicht, das ist nicht meine
Pfiicht. Po tom jeziv tajac: dva
konceptna cinovnlka stresu se, na mahove,
u dubini svoja birokratske letargije i
grme izvestajem julskog krvoprolica. I
najzad - Bekessy na bini. I ---
Rec Karla Krausa, kao i linija Georga
Gnosza, grmi i grominja za stvar
plemenitijeg covecanstva.
Dvadesetog oktobra prosle godine zidovi
kuce na Bulowplatzu stubokom su se tresli
od prelamanja.
Berlinski cenzor policije, Adriani,
izjavio je u dnevnoj stampi:
"Neobicno je vazno za sve vlasti da
pogledaju iducu pretstavu ovoga
komada". |
On je "Iz tehnickih uzroka" -
skinut sa repertoara.
(1930.) |
|
