o
Mostujte sa nama
Arhiva
Adem Kaljanac - Vjecni simbol

Home Arhiva
Novi broj Obavjestenja Linkovi
Redakcija Pretplata Kontakt

Broj 101 (12 - nova serija)

Godina XXIII decembar-prosinac 1997./januar-sijecanj 1998.
Prethodna Sadrzaj Slijedeca

Nika Milicevic
AFERA NAJNOVIJE SATIRE
KARLA KRAUSA

"Denn wenn man schon nicht binnehmen mochte, dass Casar supra grammaticam, so muss man doch hinnehmen, dass er supra satiram est und dass es wieder difficile geworden ist, sie zu schreiben, wenn die Menschheit wieder Ehrfurcht braucht, um leben zu konnen".
Karl Kraus, Die Fackel 827-833.

Tamo negde na dnu Danteova "Pakla" florentinski politicar, Bocca degli Abbati, do vrata je u ledu. Veliki talijanski pesnik moralne pobune, iz dna svoje silne mrznje, ni u paklu mu ne prasta: cupa mu cuperke kose s glave. Iz bezdane strasti moralne pobune nastalo je umetnicko delo. Iz take iste strasti - zar se umetnost ne radja samo iz strasti? - nastala je Krausova poratna drama u cetiri cina, "Die Unuberwindlichen" (Nesavladivi), najbesnija satira ovoga stoleca.

Karl Kraus, t.zv. "becki pamfletista", poznat nam jos pre rata, za Fridjungova procesa, kao neustrasiv branic nase nacionalne stvari, za vreme rata kao nesmiljeni borac protiv ogavnih svinjstava cele plejade beckih novinara, koji su nas onako huljski klevetali i zagovarali potpuno istrebljenje nase rase, - dao je 1920-te tragediju u pet 6inova. "Die letzten tage der Menschheit", nesumnjivo najjacu stvar koja je na nemackom o ratu napisana. Casopis "Die Fackel", koji on evo vec tridesetprvu godinu izdaje u Becu, prvih godina sa retkim saradnicima, kao sa Strindbergom, Weiningerom, Wedekindom, Altenbergom, a docnije sam samcat ispunjava beskompromisnom borbenoscu visoko kulturne savesti - zublja je jedna neugasiva i gordost jedna nesalomiva teskih, u propanj zasopljenlh kreseva i mezeva jednog herolda istine, pravde i covecnosti sa tustom i tmom mistiflkatora, ignoranata i licemera svake ruke, sa podrucja socijalno kulturnog zivota.

Nije nikakovo cudo da je i njegov najnoviji podvig, drama "Die Unuberwindlichen", davana u maju prosle godine u Dresdenu, a u oktobru u Berlinu (samo u popodnevnom planu), izazvala jednu siroko razjapljenu aferu i zucnu kampanju u nemackoj stampi, za i protlv. I - sve se opet sleglo! Kraus je pregledao teren i dao izvestaj, po kom, "figura glavnog lica drame pripada historiji literature, a simbol njegov, koji su vreme i zemlja stvorili, nesalomljivi simbol svetskoj historiji". Ogorcen, sa psihologijom usamljenog i razdrazenog borca, napisao je i one recenice koje smo gore u procelju istakli.

Ova drama, "paklena slika sadasnjice", obradjuje tri osnovna drustvena faktora poratnog beckog inflacionog zivota: ucenjivacku stampu, finansijsku spekulaciju i zloupotrebu drzavne vlasti. Glavni su akteri: Emmerich Bekossy, izdavac beckog "Die Stunde", Camillo Castaglioni, becki siber, milijarder i mecena, i predsednik becke policije. Ta "dramatizirana sadasnjica, teaterska optuzba, reportaza u cetiri cina", mada iz beckog zivota, u Berlinu je vanredno uspela, tako da su se, po izvestajima dnevne stampe od krajnje desnice do krajnje levice, zidovi teatra na Bukowplatzu ludo tresli. Onih preko dve hiljade gledalaca, mahom inteligenata, shvatilo je becko krvoprolice od 15 jula u svoj dubini njegova smisla, naslo je Castiglionia u braci Sklarecima, naslo je u Becu Berlin.

Lokal-Anzeiger pise: "Zacudjava, da se glumci od ranga i snage posvecuju jednoj ovako bezvrednoj stvari, stavise da je sa ociglednim zadovoljstvom igraju i interpretiraju sve ove lazi i prostote". 0, ti nesrecni glumci, sigurno su se tu, prvi put u svom pozivu, ljudski osetili! Drugi jedan berlinski dnevnik pise: "Ovde se ne daje drama. Ovde se igra zbilja. Ovde se sudi. Ovde se osudjuje. Nemilosno, ali pravo. Sa smrtonosnom preciznoscu pogadja ostra sekira satire i padaju glave, glatko razirane glave sibera i bradom uokvirena glava jednog pokvarenog autoriteta. Rec je na bini oruzje, a ne lopta za igranje. – To je novo stvaranie stvarnosti, cija je umetnicka tajna u tom, sto pesnik akterima postavlja u usta ono sto oni, stvarno, u zivotu govore".

U subotu na vecer, 19. oktobra 1929, davala se u berlinskom "Deutsches Theater" drama B.Shawa: "Car Amerike". U nedelju popodne, 20 oktobra 1929, davala se u berlinskoj "Volksbuhne" drama K.Krausa: "Die Unuberwindlichen".

Dve savremene satire, pa opet - koje li razlike! Dok je B.Shaw, za svoju proslavu, napisao satiru, kojom bi malo zaskakljao londonske politicare, a da opet ne bi bilo kakove opasnosti, postavio je u okvir neduzne utopije i garnirao je clownskim dosetkama - Karl Kraus, posto se u Becu, iza rata nagomilalo mnostvo sibera i ucenjivaca i bezdanih lopuza, i zaigralo kolo izrabljivanja i bede, neustrasivo je nasrnuo i zagrabio u taj osinjak, iza mucne borbe poterao iz Beca kralja revolver-zurnalizma, Bekessya - i iznevsi usred vrtloga zivota jedan trolist, napisao svoju silnu satiru.

Prvi cin: Redakcija dnevnog lista, izdavac, sekretar, kor redaktora, amoralna atmosfera revolver-zurnalizma, prevara, ucena, gora od drumskog razbojstva, ucena sa "kefanim otiskom", stvaranje javnog misljenia, zlocin... i opet zlocin...

Drugi cin: Presidij policije, izigravanje u sluzbi i "podmetanje klipova", izdavac-uceniivac kupuje sluzbene savesti silom stampe i visokih veza, njegov proganjac uverava i nastoji da probudi nesto sto se zove sluzbena savest i duznost, pomereno i ljigavo. To drema... i smrdi zagusljivo.

Treci cin: Pariski salon beckog milijardera i mecene Castiglionia. Sekretar. Sekretarica. Frizer. Manikirka. Trgovac antikviteta. Posluga, I opet posluga. Castiglioni i Bekessy su emigranti. Mrze se i vole. Ne mogu jedan bez drugoga. Nadopunjuiu se. Dialog. Ucena. Cek. Dnevni kurs. Polipi... polipi.

Cetvrti cin: "Stille Nacht, heilige Nacht". Povampirena habsburska birokratija. Nacionalno-krscanska hipokrizija. Jelka. Dekoracija. Darovi. Deca. Zurnalist. Fanfara. Bankovni direktor. Ministar. Patriotizam. Slatka intonacija nove himne na staru kajdu. Zatim: "Dts war so a Geschicht, trte ich nicht melne Pflicht". "An's Licht, hinter's Licht fuhr'ich alles nach Pfllcht". "Doch vors G'richt geh'ich nicht, das ist nicht meine Pfiicht. Po tom jeziv tajac: dva konceptna cinovnlka stresu se, na mahove, u dubini svoja birokratske letargije i grme izvestajem julskog krvoprolica. I najzad - Bekessy na bini. I ---

Rec Karla Krausa, kao i linija Georga Gnosza, grmi i grominja za stvar plemenitijeg covecanstva.

Dvadesetog oktobra prosle godine zidovi kuce na Bulowplatzu stubokom su se tresli od prelamanja.

Berlinski cenzor policije, Adriani, izjavio je u dnevnoj stampi: "Neobicno je vazno za sve vlasti da pogledaju iducu pretstavu ovoga komada".

On je "Iz tehnickih uzroka" - skinut sa repertoara.

(1930.)

Prethodna Sadrzaj Slijedeca

Senad Lizde - Velagicevina

Home Arhiva
Novi broj Obavjestenja Linkovi
Redakcija Pretplata Kontakt

Casopis Most je upisan u evidenciju javnih glasila R BiH pod brojem 536 od 30.11.1995.
i oslobodjen je placanja poreza na promet.
ISSN 0350-6517

Na vrh

Copyright 1995-1999 Casopis Most Mostar Bosna i Hercegovina
Sadrzaj obnovljen: 22-01-2005

Design by 1998-1999
HarisTucakovic, Sweden
oo