|
Када од кипова уз брдо кренеш
затећеш је на старом мјесту.
У зеленилу љетњем
купа се њена већ времешна сјена
а боја пркоси околини.
Широки корак остарјелих ногу,
руке раширене, некад,
примале су све које видати требало је.
Унутра је кошница била.
Много их а вриједни доктор стизао је сваком.
Онда, када се родила љепша и већа
заборавише је ал ставише плочу
на предњој страни на којој
и данас пише да је то некада
прва Хастахана била,
а сутра, можда, и музејом постати могла би
|