Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 211 (122 - нова серија)

Година XXXII јуни/липањ 2007.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Салко Шарић
Позоришно сликарство

У мостарском Центру за културу 16.05.2007. године отворена је изложба под називом Сценографско-костимографска рјешења за представе Народног позоришта у Мостару. На изложби су представљени радови 19 аутора, а изложба је уприличена поводом 13. годишњице дјеловања Центра за културу.

За позоришно сликарство може се рећи да је једно од старијих грана примијењене умјетности. Њиме су се бавили многи истакнути сликари, напримјер, у бившој Југославији Јован Бијелић. И у сликарници мостарског Народног позоришта сусрећемо бројне академски образоване сликаре који су се бавили сценографијом, костимографијом или осликавањем сцене. Ево само неких имена: Мирко Кујачић, Аурелија Бранковић, Драго Бушић, Павле Војковић, затим Мостарци, Младен Солдо, Мустафа Ицо Вољевица, Јусуф Никшић, Крешимир Ледић и Добривоје Бобо Самарџић. Сви они дали су свој допринос развоју сценографско-костимографских рјешења за сцену мостарског Народног позоришта, која су као у сваком театру, била резултат различитих компромиса гдје је одлучујући био – укус.

Пролазећи кроз многа искушења, крајем XIX и почетком XX стољећа, сценографија и костимографија крчи себи пут према модерним замислима позоришног спектакла. Позорница добија карактеристику истинитости. Неокласични принципи натуралистичке и хисторијске тачности се задржавају али се прилагођавају новој жељи за умјетничком слободом, интерпретацијом и независном индивидуалном маштању. Одбацује се застарјела имитација, тежи се ка индивидуалним истинама и оживљавањем хисторије. Сценографско-костимографска машта је у складу са поетским и музичким ритмом текста. Изграђује се ново осјећање концентрирано на сликарски ефекат и освјетљење. Све то се користи за садржајно описивање сцене. У то вријеме репертоар је фаворизирао традиционално хисторијска дјела костиме претварајући сценографију, а и костиме, у фантастичну трансформацију сликарских форми. Документарна реконструкција сценске поставке богатија је у детаљима него у емоцијама. Често се догађало да сценска поставка није успијевала да се ослободи пиктуралног, али је увела идеју стварног простора.

Мирко Кујачић: Рјешења маске за улогу Зуазола, шпањолски официр у представи „Монтсерат“ Е. Роблеса Народног позоришта у Мостару, 1953. године.

Мирко Кујачић: Рјешења маске за улогу Зуазола, шпањолски официр у представи „Монтсерат“ Е. Роблеса Народног позоришта у Мостару, 1953. године.

Сценографско-костимографска рјешења на сцени мостарског Народног позоришта у основи су дуго задржала многе рецидиве манира међуратног репертоарског позоришта, прераслог у артифицирану архитектонску монументалност. Временом су се на сцени овог театра могле уочити тенденције савременијих праваца позоришне сценографије и костимографије која су залазила у простор иновација и гдје су се могле запазити основне стилске цјелине: апстрактни симболизам и просторни функционализам. Поред отворености према стилским трагањима савременог театра у домену сценографије и костимографије примјетна су била стремљења појединих сценографа и костимографа да са великим жаром учествују у технолошком експерименту свог времена, користећи сва средства експресије омогућена техничким новинама. У првом реду то су освјетљење и нетрадиционални материјали. Ваља напоменути да је Народно позориште у Мостару брзо по оснивању оспособило веома плодоносне сликарске радионице за израду позоришне декорације, реквизите, сценског намјештаја и за сликање позоришних завјеса, проспеката, рикванда, шумских и ентеријерских суфита. Сликани су рецимо, салони у рококо бидермајер стилу као одаје и грађевине ренесансе или Византије и слично. У тим радионицама могле су бити израђене све врсте декорација, украса, перика и костима свих епоха и стилова, као и комплетна опрема одређених представа. Зато се са поносом на плакатима и афишама премијерних представа истицало „декор и костими израђени у властитим радионицама“. У овом театру као сценографи и костимографи били су упослени: Мирко Кујачић (1951-1952.), Аурелија Бранковић (1953-1957.), Добривоје Бобо Самарџић (1955-1961.), Ђуро Термачић (1956-1963.), Душанка Радосављевић Јовановић (1957-1959.), Павле Војковић (1963-1966.), Данило Решетар (1954-1993.) и Зорица Јовановић (1970-1971.). Поред њих у 332 премијере овог театра, од оснутка до данас, као гостујући сценографи и костимографи било је ангажирано за сценографију 70 а костимографију 69 умјетника.

За нашу изложбу одабрали смо 19 аутора уз напомену да комплетна документација сценографско-костимографских рјешења за представе овог театра није сачувана. Наиме, велики број мапа са овим рјешењима уништен је у рату 1992-1995. године.

* * *

На изложби су заступљени ови аутори: Мише Рачић, Николај Моргуљенко, Мирко Кујачић, Паул Шнајдер (: Schneider), Аурелија Бранковић, Хелена Ухлик-Хорват, Живорад Кукић, Душанка Радосављевић-Јовановић, Зулфикар Зуко Џумхур, Драго Бушић, Данило Решетар, Павле Војковић, Мемнуна Ћурић, Мустафа Ицо Вољевица, Евгенија Димитријевић, Вања Поповић, Славица Лалицки, Светлана Висинтин и Хелена Волфарт-Којовић.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2007-07-11

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска