Мост 205 (116) - Елвира Исаковић-Бурина: Ослушкујући „Врисак у подне“

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 205 (116 - нова серија)

Година XXXI децембар/просинац 2006.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Елвира Исаковић-Бурина
Ослушкујући „Врисак у подне“
Мухамеда Хаме Елезовића

Сањам Мостар
И распети Стари мост
(Пјесник)

Дарко Блажевић: Боје апсурда, гваш

Народ памти само оне стихове које успије у севдах да сабије и оне приче, људе и догађаје које у легенду преточи. Исто је и са Хамином пјесмом „Један пут у Столац води“ која је постала својеврсна столачка препознатљивост попут многобројних севдалинки које опјевавају љепоте босанских градова. Поезију Мухамеда Елезовића већина његових досадашњих читалаца, не без разлога, везује за локално столачко тло и завичајну тематику која је преовладавала у већем дијелу његова пјесничког опуса.

Прве ауторове објављене пјесме налазимо у збирци столачких пјесника „Седам дрхтаја слутње“ (1989. године), седам година касније објављује самосталну збирку поезије „Берачи камених цвјетова“ у којој након „пржења у густом времену“¹ диже глас и словом и пером се супротставља рату, прогонима и страдањима. Сљедеће поетско остварење, парадоксалног наслова „Зашто моја смрт спава“ (2003. године), услиједит ће након повратка у завичај и болних искустава са силама зла које су у то вријеме још увијек присутне и јаке у столачкој средини. На апсурдност постојања и егзистенције на овом тлу упућује нас наслов дјела у коме лирски субјект након страхота не очекује ништа, ништа га не изненађује, не чуди се што није пропао, већ га изненађује чињеница да још увијек живи па жив зазива смрт.

Ишчитавајући његову нову збирку поезије „Врисак у подне“ можемо уочити знатан отклон и надилажење завичајних мотива који се кроз опћи медитативно-песимистички и егзистенцијалистички тон сукобљавају са злом које више није локалног већ универзалног карактера. Иако иницијална позиција „Врисак у подне“ упућује на експресију, јак израз, крик и вапај ишчитавајући поезију уочавамо одмјерен, смирен рационалан израз рефлексије стварности и сјећања.

Зло се приказује као датост и неминовност чији је једини узрочник и кривац сам човјек, али лирски субјект се не мири са том чињеницом па његово зло и добро имају активистички карактер. Злу се треба супротставити, али и научити живјети са њим јер је његово сјеме у људским коријенима засађено. Опозиција злу успјешно се остварује инкорпорирањем елемената народне традиције и оживљавањем потиснуте завичајне лексике. У пјесми „Криво ребро“ налазимо најбољи примјер:

Бројим дане
Гору китим
Гору китим
Ребром витим
Сва су ребра
Крива ребра
Сва су ребра
Кривог Себра
Мајке
Сребреничанке

Једноставност и концизност израза у свега десет изузетно кратких стихова успјели су исказати бол, патњу и страдање мајки Сребренице и уједно се супротставити злу. Први дио пјесме интертекстуалана је спона са народном севдалијском традицијом полаганог ритма који граничи са ритмом успаванке и религијско-митског мотива ребра. Основни мотив пјесме конкретизира се у задњем стиху – мајке Сребреничанке, док његовој полисемантичности доприноси и двојно значење ријечи кривог, односно крива. Мотиви у Хаминој поезији нижу се као рефлексија о прошлости, као чувари болних успомена које оживљава и призива „афективна меморија“, али и као искушење свијести која не прихвата увјерење да се хисторија креће по законима рационалности, односно да је рационално „све што је реално“.

Веза са традицијом уочљива је и у пјесмама: „Врисак у подне“, „Спућена мисао“, Семирамидини вртови“, „Со у глави“, „Глођем властиту сјенку“, „Босански морнари“ и у неким другим пјесмама.

Миро Бурић: Шипак

Посебну занимљивост у овој збирци поезије представља циклус пјесама о трњу: „Трн у оку“, „Трн у срцу“, „Трн у глави“. Све три пјесме одликује концизан, бритак и јасан епитафски израз у коме пјесник ношен унутрашњим искуством или неком врстом хисторијског трајања пише исповијест своје душе као одраз саображења, суосјећања и директне кореспонденције са човјечанством. Аутор енигматски упућује реципијента на узроке његовог страдања, узроке људског страдања, узроке физичке, душевне и менталне боли који су директни продукт: убоја који носи односно, искривљене перцепције стварности, недостатка дијалога јер на длан пораза нико руку пружио није и болних сјећања подсвијести које свјетлост рађају… Разлике између реалности и свијести, између феноменалног и сазнајног поретка ствари, разлике на чијим основама почива људска драма добивају у Хаминој поезији сву ширину и слојевитост истинског суочења са подвојеношћу природног и људског свијета, са понором човјековог неаутентичног постојања.

Већина ауторових пјесама обрађује егзистенцијалну проблематику, затвореност човјека у неминовности егзистенцијалистичког круга која проговара реминисценцијама обојеним патетиком и песимизмом, али у неким пјесмама можемо уочити и присуство бошњачког севдалијског пантеистичког духа. Посебну љепоту овој збирци дају пјесме посвећене унуцима и пјесма „Име љубави“ које у збирку уносе ведрину и благост постојања:

Како се небо
Другачије зове
Мајко
Небо је високо
Сине
А земља
Како се зове
Мајко
Земља је дубоко
Сине
А љубав
Мајко
Како се зове
Љубав имена
Нема

Аутор је свјестан да свијет и човјек у том предметном свијету стално доживљавају промјене и настоји пронаћи смисао у загонетном поретку ствари, загонетном вртлогу хисторије и збивања и открити вриједности иза привидно безначајних појава и уложити ријеч против зла и заборава.

На крају треба поменути још једну од битних карактеристика и вреднота Хаминог језичког израза која се огледа у одабиру завичајне, донекле архаичне лексике (друга, убој, обадвије, примрака, шурновлак, аветиње, махлукати, долаф, присмочи, изба…) па и цијелих синтагми и реченица (кога млин није млио…, камен о врату, сванути пред очима, дуњалук наопако, ко тка, ко црну вуну преде, за зубе језик…) које заслужују да буду примијећене јер се откидају од заборава.

____________________

¹ Искориштен ауторов стих

Претходна · Садржај · Наредна

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2007-01-07