|
Недавна одлука Градског Вијећа Мостара о измјештању средњих школа из објеката основних школа као и натпис у Дневном авазу да сте дали налог за обједињавање културних институција у Мостару ме потакло на писање овог писма.
Изнимно ме радује чињеница да сте инволвирани у процес обједињавања културних институција у Мостару с надом да ће до тога коначно доћи. Увјерен сам такођер да уколико напустите Мостар а то обједињавање не буде стварно проведено и у техничком смислу већ то буде учињено само у актима да од тога неће бити ништа и да ће се наставити по старом и све похранити у дубоки политички замрзивач по узору на један градски Урбанистички завод и слично.
Но, превасходни разлог мог обраћања је ипак Одлука Градског Вијећа Мостара да се створе бољи услови за рад средњим школама обзиром да их данас доста живи и ради у објектима основних школа. На први поглед Одлука је јако добра и вриједна хвале да је Град коначно почео бринути о изнимно важној популацији младих људи који су будућност овог града и државе.
Но, када мало уђемо у дубину ове Одлуке видимо да је ријеч о катастрофалној Одлуци која судбински утиче на потпуну подјелу Мостара по националним границама. Скора прошлост, а и текућа свакодневница нам зорно показују дубину подијељености чији извор лежи у нациократству.
Шта ова Одлука обезбјеђује?
Школовање младих људи у животној доби од 15-19 година када се формира личност без праве могућности да упознају другога који има другачије име и све друго што то име са собом носи води у будућност која ће бити пуна подијељености, нетолеранције и неразумјевања другог што су производи предрасуда о другима на којима их одгајају.
Зашто бјежати од школа у којима ће сва дјеца учити по истом програму, упознавати једни друге и градити заједничку будућност на толеранцији и међусобном разумјевању?
Да ли су Мостару потребне двије економске школе, двије техничке школе, двије трговачко-угоститељске школе, двије медицинске школе и сл. када Мостар има мање ученика него што их је имао до 1992. године а тада је егзистирала само једна економска, једна медицинска и слично? До 1992. године изузев школе неметалских занимање сви средњошколски објекти су били у тзв. западном дијелу Мостара и данас постоје и у функцији су.
У Мостару нема новаца за многе елементарне потребе грађана али ће власти услијед националног сљепила пронаћи новац за градњу нових сепаратних школа не питајући своје пореске обвезнике да ли је то потребно.
Поздрављамо обједињавање културних институција, али замислимо како ће изгледати те институције када их једног дана буду водили данашњи средњошколци.
По мом скромном суду школство је фундамент друштва, а ако градите кућу на лошим темељима њена будућност је да ће нестати у првом земљотресу.
За градњу темеља су одговорне, прије свега домаће власти али и међународне институције у Босни и Херцеговини обзиром на њихов степен инволвираности.
Добро ми је познато који је Ваш мандат у Мостару, али Вам се обраћам с молбом да уколико подржајете моје ставове покушате анимирати људе који могу промијенити стање у школству.
Да бисте знали ко Вам се обраћа рећи ћу Вам да сам рођени Мостарац у 50-тој години живота, отац двије кћери, дипломирани економист и иза себе имам добру пословну каријеру и један сам од оснивача Ротари Клуба Мостар.
Унапријед се захваљујем и срдачно Вас поздрављам.
С поштовањем,
Един Батлак
Мостар, 01.11.2006 год.
|