|
Осим по богатству и угледу Кајтази су били познати и по учености која се његовала у овој породици покољењима. Најугледнији алим ове породице је хаџи-Махмуд Ариф-ефендија Кајтаз који је високо образовање стекао у Истанбулу, а онда се вратио у свој Мостар и своје знање преносио младима, без икакве материјалне надокнаде. Остали алими из породице Кајтаз, о којима овдје пишемо, бавили су се калиграфијом и преписивањем оријенталних рукописа.
Мухаммед-ефендија Кајтаз
Мухаммед ибн Ахмед ибн ал-хаџџи Мухаммед Кајтаз-заде калиграф и преписивач рукописа из Мостара из 18. стољећа. Рођен је у угледној и имућној мостарској породици Кајтаз, вјероватно око половине 18. стољећа. Претпостављамо да му је отац управо онај Ахмед Кајтаз који је умро 1814/15. године и укопан у Шарића харему у Мостару, а дјед вакиф једне мостарске џамије. Над Ахмедовим мезаром и данас постоји камени нишан са улеманским турбаном на коме је слиједећи тарих на турском језику:
Година 1230. (1814/15.)
О (Боже) који много прашташ гријехе.
Мерхум Ахмед, син Мухаммед-ефендије Кајтаза.
Фатиха!
Дјед му хаџи-Мухаммед-ефендија припадао је свакако улеми, јер је тако означен и на поменутом нишану.
Наш калиграф Мухаммед-ефендија је, сигурно, завршио неку од мостарских медреса, а шта је касније радио, није нам познато. Познавао је арапски и турски језик. Бавио се преписивањем рукописа, а један од њих се налази у Газијиној библиотеци у Сарајеву, Р-6999. Ријеч је о дјелу Халл асрар ал-ахјар ‘ала и’раб изхар ал-асрар, аутора Хусејна ибн Ахмеда Зејни-задеа ал-Бурсевија (у. 1755), а представља коментар Ал-Биргивијева дјела Ал-Изхар ал-асрар из синтаксе арапског језика. Овај је рукопис Мухаммед ибн Ахмед Кајтаз преписао у Мостару 1206 (1791/92). године, на 320 страница средњег формата, лијепим наста’лик писмом. Текст је писан црном, а коментирани дио црвеном тинтом. На посљедња два листа су изводи из различитих дјела писани руком преписивача. Папир је прљаво-бијел, тањи, а повез картонски с кожним хрбатом. На првом листу преписивач се потписао и као власник рукописа, а ту је и отисак његовог печата. Рукопис је из библиотеке Хивзије Хасандедића.
Фадил-ефендија Кајтаз
Фадил-ефендија Кајтаз, син Дервиша Омера, брат хаџи-Махмуда Арифа, мостарског мудерриса, рођен је почетком 19. стољаћа у угледној и имућној мостарској породици Кајтаз. Не знамо да ли је школовање довршио у Мостару или је и он, попут брата, ишао на студиј у Истанбул. Не знамо ни чиме се, након школовања, бавио. Пошто је био материјално збринут ни он се није морао бавити улеманским позивом осим из личног задовољства. Волио је књигу и с њом друговао. Познавао је сва три оријентална језика. Спада у ред значајнијих мостарских калиграфа и преписивача рукописа. Преписивањем рукописа бавио се најмање 20 година. Сачувани рукописи су му на арапском и перзијском језику, а један од њих је Булбулистан нашег Февзијја Благајца. Ево његових рукописа оним редом како су настајали:
- Та’рифат (Дефиниције), дјело из лексикографије, на арапском језику, а представља тумач мање познатих ријечи из Кур’ана, поредан по алфабету, аутора Сејјида Шерифа ал-Џурџанија. Рукопис је исписан невокализираним арапским писмом на 304 странице средњег формата. На маргинама има биљежака. Папир је бијел, а коричење тврдо.
- Као други рукопис овог кодекса исписана је истом руком популарна касида о побожности Ал-Касида ал-Мунфариџа, аутора Јусуфа ибн Мухаммеда ибн Нахвија. (Ова пјесма се приписује и другим ауторима, али преовладава мишљење да јој је аутор Јусуф ибн Мухаммед). Касида је такође на арапском језику, а исписана је на свега неколико страница, на исти начин. На 152. листу биљешка: преписао Фадил Кајтаз, син Дервиш-ефендије из Мостара 1250 (1834). године. Рукопис се чува у Оријенталној збирци Провинцијалата фрањевачког самостана у Мостару, Р-157.
- Булбулистан (Врт славуја), прозно-поетско дјело, писано по угледу на перзијске класике, нашег Февзија Благајца, на перзијском језику.
- Кешф ал-кина’ ‘ан веџх ас-сима’, суфијско дјело о оправданости плеса, аутора Ахмеда ибн Омера ал-Ансарија, на арапском језику. Оба ова дјела преписана су 1854. године, лијепим насх писмом, а сачињавају један кодекс који се чува у Оријенталној збирци ХАЗУ у Загребу, бр. 1232.
Хаџи-Махмуд Ариф-ефендија Кајтаз
Хаџи-Махмуд Ариф-еф Кајтас-заде ал-Мостари, мудеррис, син Дервиша Омера, рођен је у Мостару око 1815. године. Његов отац Дервиш Омер Хулусија Кајтаз убиљежен је као власник рукописа Р-38 који се данас налази у Збирци оријенталних рукописа Провинцијалата херцеговачких фрањеваца у Мостару. Након почетног образовања у Мостару, пред муфтијом Сарајлићем, Махмуд Ариф-еф. одлази на студије у Истанбул око 1837. године. Био је школски друг са првим босанским реисом Мустафом Хилми-еф. Хаџиомеровићем, а касније био професор реису Шарцу и Али Фехми-еф. Џабићу, најчувенијем мостарском муфтији. Након дугогодишњег науковања у Цариграду и узимања иџазета враћа се у родни Мостар. Како је био имућан и неовисан човјек није марио за положајима. Одабрао је једну групу софти из свих мостарских медреса и довео их до иџазета 1878. године. Када је аустро-угарска војска окупирала Мостар те исте године, био је осумњичен да је међу организаторима отпора, па је био у затвору око три мјесеца, а онда амнестиран. Радило се о томе да га је привремена народна влада у Сарајеву била именовала за мутесаррифа умјесто убијеног Хулуси-паше. Пред њим су узели иџазет: хаџи-хафиз Сулејман-еф. Шарац (реису-л-улема), Дервиш-еф. Љута, Хасан-бег-еф. Лакишић, хаџи-хафиз Мухаммед-еф. Риђановић, Хамза-еф. Пузић, Али Фехми-еф. Џабић (лидер Покрета за вјерско-просвјетну аутономију), Аган-еф. Којић, хаџи-Аган Шевки-еф. Двизац, Јусуф-еф. Кајтаз, Смаил-еф. Балић, Мустафа-еф. Хаџимахмутовић и хаџи-Мехмед-еф. Хамзић. У Архиву Херцеговине чувају се три иџазетнаме из поменуте године које је Кајтаз уручио Ибрахиму Дервиш-ефендији Љути, Јусуф-ефендији Кајтазу и Агану Шевки-ефендији Двисцу. Иџазетнаме Двисцу и Љути Кајтаз је сам исписао калиграфски. Љутина иџазетнама има 14, а Двисцова 8 страница. Исписане су лијепим, невокализираним та’лик писмом на арапском језику, на свијетло-жутом папиру средњег формата, без повеза. Испод потписа је печат у коме пише Махмуд Ариф.
Био је изузетно добар калиграф и плодан преписивач рукописа. Преписивањем рукописа бавио се пуних 30 година. У Гази Хусрев-беговој библиотеци се чува једна меџму’а (Р-3620) од девет дјела, осам од њих преписао је Махмуд Кајтаз, 1264. и 1265. х. односно 1847/1848. године. Дјела су на арапском, из фикха, стилистике, граматике, диспутације. Ево неких од тих рукописа: Миркат ал-вусул ила ‘илм ал-усул, аутора Мула Хусрева; Матн ал-’алака, аутора Махмуда ал-Антакија; Фара’ид ал-фава ’ид, аутора Абу ал-Касима ас-Самаркандија ал-Лајсија; Хуласа ал-афкар фи ал-вад, неутврђеног аутора и друге. Сва су ова дјела преписана изузетно лијепим и сређеним та’лик писмом. Рукопис може послужити као узор лијепе и прецизне калиграфије. Меџму’а је средњег формата, састоји се од 136 страница, текст је писан црном тинтом, истакнуте ријечи и неки знакови црвеном, а само понека наглашена ријеч сребрном бојом. Испод једног рукописа Кајтаз се потписао пуним именом, а испод осталих навео године пријеписа.
Имао је вриједну колекцију рукописа од којих су неки стигли и у Газијину библиотеку. Хаџи-Махмуд Ариф-еф. Кајтаз умро је у Мостару 23. децембра 1897. године гдје је и укопан. Носио се као Арап из Медине са бијелом џуббом, бијелим саруком и жутим ципелама. Био је веома учен алим, један од најугледнијих из мостарске прошлости.
Спадао је и у мостарске хајир-сахибије. Он је негдје пред крај свога живота из темеља обновио Табачицу џамију у Мостару и обновио арабескни декор у њој.
Од осталих алима из породице Кајтаз треба истакнути Јусуф-ефендију Кајтаза који је, са још неколико истакнутих мостарских алима, од Махмуд Ариф-ефендије Кајтаза 1878. године добио иџазетнаму. Нема података чиме се Јусуф-ефендија након тога бавио.
____________________
(Рукописи Р-6999, Р-3620 Газијине библиотеке; Хасан Наметак: Мостарске џамије и њихови вакуфи; Нови бехар, Сарајево 1937., бр. 20-22, стр. 272; Хивзија Хасандедић: Каталог арапских, турских, перзијских и босанских рукописа Провинцијалата херцеговачких фрањеваца у Мостару, Мостар 1961., стр. 11, 43-44, рукопис; исти: Каталог арапских, турских и перзијских рукописа Архива Херцеговине, Мостар 1977., стр. 32; Салих ибн Мехмед: Мостарска улема у 19. и на почетку 20. вијека, Гласник ВИС-а, Сарајево 1967., бр. 11-12, стр. 539-540; Касим Добрача: Каталог ГХБ, св. 2, Сарајево 1979., стр. 79-80; Мехмед Мујезиновић: Исламска епиграфика Босне и Херцеговине III, Сарајево 1982., стр. 247; Мухамед Ждраловић: Преписивачи дјела у арабичким рукописима II, Сарајево 1988., стр. 275-276, 301-302; Зејнил Фајић: Каталог ГХБ, Сарајево 1991., св. 3, стр. 278; Мустафа Јахић: Каталог ГХБ, св. 6, Лондон-Сарајево 1999., стр. 376, 437; Ахмед Мехмедовић: Лексикон наше улеме, рукопис).
|