|
Шта ће се десити у будућности? Развој комуникационе технологије ће донијети многе промјене. Врсни познаваоци информационе теорије и технологије говоре о новим открићима у развијеним информатичким друштвима, о открићима која, данас, из стварности нашег времена и нашег поимања људских могућности, изгледају као „чуда“, као нешто што се радикалније утемељује не само у опће токове нашег заједничког живљења, већ и у најинтимније кутке наших унутрашњих, психичких процеса. Они који ће дуже живјети у 21. стољећу бит ће непосредни судионици и корисници нових открића информационе технологије.
Информатичка неписменост
У психосоцијалном приступу информатизацији потребно је сагледати и разлоге спорог процеса информатизације у свијету, а нарочито у земљама транзиције. Спорост а, понекад, и изражена одбојност према модерним информационим технологијама се, најчешће, објашњава политичком или економском кратковидношћу. Када се овим разлозима придаје примат и тада се говори језиком општости, а не језиком психолошки различитих особа, појединаца који су креатори и реализатори важних одлука у органима државе, парламента, у странкама, у пословним организацијама, а који се могу рангирати од информатички неписмених појединаца до високо информираних о потребама и достигнућима комуникационе технологије. Немогуће је очекивати од информатички неписменог човјека да заговара и унапређује информатичку писменост. А и од оних који мало знају о економској и друштвеној вриједности информатизације а, поготово, о њеним психолошким димензијама, а истовремено а нису у стању да своје ниже информатичко знање компензирају вишом интелигенцијом или креативним способностима, такође не можемо очекивати високи степен мотивираности у стварању погодних увјета за ширење информатизације.
Ако међу најодговорнијим не постоји сугласност у ставовима према савременим, индивидуално и друштвено важним процесима информатизације, шта можемо очекивати од људи који су лишени могућности утицаја. Можемо очекивати да ће исходе процеса информатизације осјетити много касније. Спорост, која резултира из државне несагледаности потребе за радикалнијим усмјеравањем свога дјеловања у правцу информатизације, ће довести до слабљења мотивације, до израженијег отпора у потребу промјене традиционалних увјерења, посебно када је у питању промјена из негативног става према информатизацији у позитиван став.
Промјена ставова је могућа
Информатизација, несумњиво је, доводи до промјена у начину мишљења и понашању појединаца и група појединаца. Ово је опће прихваћено гледиште, мада се из њега не може спознати колики исход промјена можемо очекивати, у којем временском размаку и у којим социјалним околностима. Да ли ће сваки појединац, суочен са реалношћу неумитног процеса информатизације, реагирати на исти начин? Да ли ће испољити мотивацију једнаку мотивацији сваког другог појединца који се налази у истим околностима, или ће пак реагирати на резистентнији начин? Одговор на ова питања можемо добити ако сагледамо карактер и правац усмјерења раније формираних ставова о информатизацији. Задржавања или мијењања устаљених гледишта о важним интрапсихичким и екстрапсихичким процесима личности, у увјетима информатизације, се карактеризира испољавањем отпора или пристанком на промјене. Отпор произилази или из особних ригидиности појединаца или групних притисака или, пак, неких других социјалнопсихолошких околности. Особе које показују, латентну или манифестно изражену спремност прихватања информатизацијских трендова, сагледавају којим смјером ће промјена њихових ставова ићи: или у повећавању интензитета у њима, раније формираног става о информатизацији, или пак у смјеру његове потпуне измјене. У психолошком тумачењу могућих измјена ставова говори се о конгурентној и инконгурентној промјена става. Процес и исход информатизације, у увјетима конгруентне промјене, се испољава у повећању екстремности когнитивне, емоционалне и конативне компоненте става. Особа, уствари, повећава ступањ увјерења у своје судове ставова појединаца или група појединаца који, у латентном или манифестном виду, нису у нескладу са индивидуално оправданим и друштвено пожељним трендовима информатизације. Очити су и други, сложенији, токови и исходи информатизације. У питању је инконгурентна промјена, заправо промјена става из датог стања у потпуно супротно стање. Инконгурентна промјена уствари показује да се, у процесу информатизације, може очекивати радикалнија промјена когнитивне, емоционалне и конативне основе устаљених, најчешће, погрешних погледа човјека на себе и друге у прихватљивије, времену и животним токовима, прилагођеније погледе.
Које видове промјена и какав исход, у увјетима информатизације, можемо очекивати значајно зависи од структуре става (да ли је у питању конгурентна или инконгурентна промјена), од величине притиска групе с којом се појединац идентификовао и, посебно, од психолошке прилагођености садржаја и начина преноса медијске поруке. Дјелотворне утицаје информатизације на промјену ригидних, застаријелих и погрешних схватања и понашања појединаца и група појединаца могуће је, заправо, очекивати ако креатори и реализатори информатизацијских процеса спознају, поред већ оних данас јасно дефинираних околности, и све психосоцијалне детерминанте од којих увелико зависи да ли ће овај процес тећи индивидуално пожељним и друштвено оправданим путем. Информатизација јесте глобални свјетски процес који, сам по себи, мијења или модифицира баријере у комуникацији људи, али видљиво је да се процес не одвија једнаким темпом и са једнаким исходима. Психолошке спознаје указују да ток и исход овог процеса значајно зависи од спознајних капацитета, емотивне прилагођености и мотивационе спремности оних од којих се очекују промјене, уствари од појединаца и група појединаца сваке културне средине. Спознаја вриједности од зналачке употребе информацијске технологије подразумијева и превладавања и унутрашњих отпора који резултирају из споријег напуштања устаљених начина понашања и увјерења. Напримјер, појава овисности од компјутора, занемаривање особних комуникација, слабија физичка активности младих, дружење са стројем а не са другим људима, опасност од чешће употребе мобитела (мобители функционирају на јако високим фреквенцијама) и слични показатељи резистентности. Али овакве или сличне препреке у схватању и емоционалном прихватању информационе технологије могуће је превладати, ако се води рачуна о психолошким спознајама карактера и смјера ставова сваког појединца и ако се начини стицање информатичке културе, прожимају психолошким захтјевима садржаним у приступима, методама и техникама учења.
Важно је такође знати:
- колики је степен повјерења у извор информације у коме је садржано све оно што треба знати просјечни грађанин, посебно ученик или студент, о информационој технологији
- колико су информације о презентираним средствима информатичке комуникације прилагођене потребама људи,
- колика је потреба или захтјев за конгурентном или инконгурентном промјеном садржана у медијској поруци и
- какве и колике когнитивне, емоционалне и конативне промјене можемо очекивати у увјетима дјеловања добро конципираних и реализаторски осмишљених информационих програма.
|