|
Руке пружио
И облаке ко тијесто мијеша
Чело стуштио,
Из очију ће муња из небеса
То бјеше само дјечије сјећање
Сад се снуждио,
Ко да га воде на клање.
Дову ми над постељом учи
И шапуће
Заплако би ал се мучи
Биће боље с Божијим
Благословом
Бодри бабо болесног богаља
И баје
Бодрен бабином бесједом
Борим се са болом бијесним
Бунован булазним бесано
А бабо броји Бајраме
И бије број бјелутцима на бројаници
Пусти ме бабо да умрем,
Не мучи живота у мени!
Пусти за сновима да кренем,
Зову ме у свјетлост скривени.
Ал’ он ради по своме све,
Он нејма кад да мре.
|