|
Под кожом својом
и под својим крилом
Кријеш птице луталице
кријеш смијешне врцкалице.
Њишеш цвјетне љуљашкице
Смишљаш ситне бесмислице.
Кријеш своје бесанице
Слажеш ситне сличице.
Пуниш њима своје пјесме.
Пуниш торбе, пуниш вреће,
Сипаш у њих без неког реда,
Мало туге, мало гријеха.
Пада послије трена свјетла
Мало среће, прегрш леда.
Бјежиш од њих у беспуће,
Кријеш тако од других лице.
Скриваш себе иза смијеха,
Туга те и тада, стално вреба.
Стављаш снове у своје срце.
Сањаш себи пријатеље,
Њима сањаш самога себе.
Трпаш у живот крупне ситнице.
Трпаш живот у своје срце.
У недоглеђа и размирице.
У нови дан сипаш златни прах!!
Тјераш зиму од себе и тјераш лед
Сањајући пругу!
Сањајући свијет!
Даљини жудећ’
Заувијек!
|