Умјетност је вјечно живо питање које чуло вида поставља видљивом свијету а умјетник је само човјек који своју визуелно-опсерваторску перцепцију покушава претворити у материјалну форму то значи у умјетничку чињеницу.
Моје чуло вида и мој дух то питање себи и свијету који ме окружује поставља откад знам за себе тј. од првог додира са оловком и каквим таким бојама и од прве научене абецеде, значи од пете или шесте године.
Цртање, сликање за мене је одувијек била једна те иста велика љубав само интерпретирана кроз два различита медија. Обадвоје ми је чинило исто задовољство с том разликом што је писати пјесме или приче много лакше и довољна је оловка и нешто папира, пањ, ограда, станична клупа, док за ликовно изражавање требају разне припреме, разноврсни материјали до којих је у младости било најчешће немогуће доћи, неки атељејски загријани простор и доста нечег што не знају у тај процес неупућени. Сликање тражи, такођер много времена у једном комаду што је често због других обавеза врло тешко пронаћи.
Углавном и опћенито умјетност тражи цијелог човјека и креативни рад у континуитету, али умјетник као друштвено-социјално биће мора код себе развијати и друге способности и особине и имати и друге обавезе којима се прискрбљује свој крух јер су врло ријетки они који могу живјети од својих умјетнина.
Ни сам славни Леонардо да Винчи у своје вријеме није могао дуго живјети од сликарства већ је био и вајар, архитекта, физичар, математичар, агроном, биолог, астроном, инжињер, изумитељ разних справа, музичар и спортиста.
Не полажем право на поређење већ само на судбинско одређење, али и ја сам био, а помало и данас: земљорадник, пастир, дрвосјеча, иргет, продавач воћа, просвјетни радник, новинар, помало политичар, зидар, керамичар, декоратер, фирмописац, свој лични пројектант и мајстор за оправке, а поврх свега родитељ и супруг. Моја велика срећа и подршка до своје смрти били су моји часни родитељи и посебно до недавно моја рахметли супруга Ајша са својим чврстим карактером и искреним обећањем да ће ми бит помагач у свим позитивним стварима што заиста и јесте била. Данас сам уз све побројано и непобројано активан креатор и активан еколог, чистач и кухар.
Приче је, ипак, превише, моје слике и пјесме, надам се речи ће Вам више.
Исмет Рамљак
|