|
Здравко Јојић је рођен у Сарајеву 1951. године. Академију ликовних умјетности у Сарајеву, одсјек сликарство, завршио је 1983. Од 1983. до 1985. године похађа постдипломски студиј на истој академији. Члан је УЛУБиХ-а од 1983, а такође и члан Друштва умјетника Шведске (KRO Sverige) од 1997. године. Самостално излагао на подручју бивше Југославије на 20-так изложби. У Шведској излаже од 1992. Самостално излагао у Стокхолму, Хелсингборгу, Малмеу… Живи и ради у Малмеу (: Malmö).
|
|
Здравко Јојић
|
|
– Господине Јојићу, по рођењу сте Сарајлија, а по образовању и ономе што радите сте сликар – академски сликар. Шта је било пресудно да Ваш животни избор буде палета, дакле боја и кичица? Сјећате ли се своје прве слике и прве самосталне изложбе? Реците нам нешто о томе.
– Ликовни начин изражавања ми је увијек био близак. Колико ме још памћење служи, цртао сам откад знам за себе. Једини проблем је био – да ли се од умјетности може живјети и они који су слушали родитеље, сигурно нису постали сликари. Дуго година сам провео на архитектури (архитектонском факултету), па онда радио све и свашта, да бих послије војске напокон схватио да ми нема друге него да се озбиљно ухватим палете и сликања. Прве слике се не сјећам, јер сам много експериментисао и тражио прави материјал како бих могао што боље да се ликовно изразим, но прву озбиљну изложбу сам имао у Ријеци у „Јадроагенту“, галерији Хрватског друштва ликовних умјетности 1984. И било је СУПЕР.
|
Здравко Јојић: У врту, акрил на платну, 2004.
|
|
– Како сте своје сарајевско сликарско искуство „пресадили“ (хајде да тако кажем) у једну нову, надам се, Вама раније непознату средину? Како је бити сликар, сликар „странац“ (бар по рођењу) у овој скандинавској земљи? Како сте се „уклопили“ у ново окружење и да ли сматрате да Вас је град Малме, као сликара, прихватио на прави начин?
– У Шведску сам дошао кад сам већ на неки начин био изграђен сликар и то је у једну руку добро јер човјек онда само настави тамо гдје је стао. Проблем је био језик и капиталистички систем који овдје функционише како то већ треба. Кад човјек не зна енглески, онда му ништа друго не преостаје него да учи језик земље у којој живи. Ја сам, нажалост, почео све наопачке, прво сам направио изложбу, зарадио паре, па тек онда почео учити шведски језик.
Бити странац у било којој земљи није никако добро. Шведи су фини људи, али их не можете срести сваки дан, често ни једном недељно, тако да и за то треба времена да се човјек навикне (ако се икад навикне). У Јончепингу (: Jönköpingu) су ме прихватили заиста сјајно (град од око 100 000 становника), но ја нисам знао како са Шведима а ни шта са парама.
А у Малмеу је нас странаца око 40 % и ово није никако град за умјетнике. Ко мисли правити каријеру у Шведској мора селити за Стокхолм.
– Видљиво је из Ваше краће (штуре) биографије да сте у времену од 1983. до 1985. године, похађали пост дипломске студије на Академији у Сарајеву. Шта је то што сте специјализирали?
– Сликарство.
– Рад и излагање у Шведској. Знам да сте као сликар и излагач у „новој“ домовини, веома активни. Међу бх. сликарима у Шведској словите за једног од најактивнијих и најагилнијих. Нема гдје Вас нема. Значи ли то да и живите од сликарства?
– Од сликарства сам живио само једну годину, 1994., а послије сам учио шведски, па радио као кошаркашки тренер у два града, да бих се у задње вријеме све више бавио дизајном и уређењем неких стамбених објеката.
Много сликам тако да и изложби има све више и више.
|
Здравко Јојић: Црвени престо, акрил на платну, 2004.
|
|
– На чему сада радите и шта припремате. Знам да је сваког умјетника-ствараоца незахвално, па можда и неукусно (и некултурно), питати о томе, али ако није пословна тајна, реците нам нешто на ту тему?
– Доста сликам а радим и мање ствари комбинујући фотографију, стакло, пластику, восак и сл. Имам и један дио радова у леду али само мање ствари које се могу урадити у замрзивачу. У Малмеу нема баш пуно хладних дана тако да још нисам ништа од тога урадио у већем формату.
За септембар планирам направити једну мању изложбу која би обишла неке градове доле.
– Каква је, рекао бих сада, Ваша људска и сликарска веза са Босном и Херцеговином. Одлазите ли у Сарајево и колико Вас као сликара у Сарајеву и Босни – има?
– У Сарајеву сам, нажалост, био само три дана 2001. Планирам да прије љета поново обиђем мој родни град и останем бар двије-три недеље тамо.
Радове сам излагао на пар колективних изложби у посљедње три-четири године; мали формат, бијенале цртежа, умјетност минијатуре БиХ и то је отприлике.
– Имате ли нешто као поруку, на крају овог нашег краћег разговора. Шта, као човјек и сликар, Здравко Јојић поручује својим земљацима у Шведској, а шта онима у Босни?
– Ми који смо у Шведској смо ваљда досад схватили гдје и како живимо, а онима у Босни и Херцеговини који би да праве каријеру у иностранству и који вјерују у себе – погледајте шта је Пикасо урадио, иако је Шпанија добра земља. Кад је умјетност у питању, отишао је у Париз.
То би отприлике значило – идите у Њујорк или Париз ако хоћете бити свјетски или европски познати. За аматере и наивне сликаре и Шведска је сасвим добра земља.
Разговарао: Мехо Бараковић
|
|
Задња измјена: 2006-02-20
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|