|
Леди сијечањ!
Пламени кристали лижу леденице испод мога крова.
Пуцају младе воћке на јутарњој гимнастици,
разгибавајући свилену кору: Наивно, невино и бијело.
Температура по минусу расте.
Пјесничке кости сасипају се од рафала леденог камења
због твоје шутње и гласа, док изговараш лоше стихове
из мрзле збирке Апсолутне нуле.
Крв се по венама котрља коцкама леда.
Срце још топло к’о игло горе на врху Аљаске.
Љубав још мало топлине има.
Гори ватра од: Људског меса, лоших процјена и злих језика.
Витез, 2002.
|