|
Сунце је реч која не уме да сија.
Савест не уме да пева; јер се боји
Осетљиве празнине. Крадљивци визија,
Орлови, изнутра кљују ме. Ја стојим
Прикован за стену која не постоји.
Звездама смо потписали превару
Невидљиве ноћи, тим црње. Упамти
Тај пад у живот ко доказ твом жару.
Кад мастило сазре у крв, сви ће знати
Да исто је певати и умирати
Мудрости, јачи ће први посустати!
Само ниткови знају шта је поезија,
Крадљивци ватре, нимало умиљати,
Везани за јарбол лађе коју прати
Подводна песма јавом опаснија.
Онесвешћено сунце у зрелом воћу ће знати
Да замени пољубац што пепео одмара.
Али нико после нас неће имати
Снагу која се славујима удвара
Кад исто је певати и умирати.
Смртоносан је живот, ал смрти одолева.
Једна страшна болест по мени ће се звати.
Много смо патили: И, ево, сад пева
Припитомљени пакао. Нек срце не оклева.
Исто је певати и умирати.
|