Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 212-213 (123-124 - нова серија)

Година XXXII јули-август/српањ-коловоз 2007.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Харис Туцаковић
Савремена шведска књижевност

Кристина Лугн
или поезија егзистенцијалне угрожености

Кристина Лугн

Кристина Лугн (Фото: Елисабет Олсон Валин)

Али ја желим заправо много радије1
пратити једног старијег образованог господина
до пустог поткровља
док сат откуцава поноћ
ја желим заправо много радије
лутати без тутора на киши
строго забрањеним алпским врхом
у стопу за образованим господином

Ја желим да дођеш сад!
Ја желим да дођеш сад одмах!

Ти који ниси стално узнемираван
апстиненцијалним кризама и хемороидима
али имаш времена и стрпљења слушати
здрав разум и сељачку памет
у шармантној комбинацији

Ти који не мислиш да је важно
што тешко контролишем
своју фризуру и своје болесне крзнене животиње
које стално гмиле из мрака
кад ми је тешко заспати
и грицкају гадне рупе
по мом лијепом бијелом чаршафу

Ти који не мислиш да је важно
што се оне лоше понашају за столом
и грозно заударају
док долазе са својом ужасном глађу пиштећи
и кукајући и јадикујући и плачући
до Дукс-лежаја којег сам чувала
надајући се бољим временима

Ако си ме спреман узети онакву каква јесам
и не мислиш се срдити
на моју мигрену и моје доње рубље
ако желиш мало помоћи
кад се не може добити нека помоћ
и ако си један образован доброодјевен господин
веселог расположења и живахног интелекта
онда није важно
ако имаш неки мањи хендикеп
тешкоће при контакту обавезу издржавања
и истурену доњу вилицу и хепатитис
и пародонтитис и лошу столицу

Најважније је да си добар
и да ме можеш чувати од свега опасног
што се множи у чесмама и витринама
које сам купила на отплату
од моје маме

* * *

Постоји маса жена мојих година2
које имају још слабије разлоге да воле себе саме
и тјерају друге да то ипак раде
иако нису ни лијепе
ни вриједне на неки други начин.
Галоп галоп.
Можда ипак и није тако бесмислено
бојити биљним бојама.
Кретање је такође добро нарочито за мозак.
И изражавање осјећања у керамици.
Јер се истовремено добије маса предмета
који кући дају посебност.
Нешто чиме се може поносити
Галоп галоп.

* * *

Није ништа тако лако експлоативо3
као људска самоћа.
То је основа свог мог
пословања.

* * *

Ја знам јодлати.4
Шумска вила ме томе научила.
Научила ме како се пере рунска вуна
на деведестпет степени да се не згужва
и да се глас не оштети.
Мљекара је увијек била затворена
док сам била мала.
Сви полицајци су били пиромани
и ја сам их вољела
јер би држали моју руку у свом џепу
док су се мали дјечаци играли испод Великих кола
у најтајнијим шумским подручјима
мушких тоалета,
оним које је моја кума украла
из породичне сехаре.
Увијек када бих пјевала
ширила би се најдомаћија
слова у моје име
изнад закључаних вратница кућа у низу.
И чим бих осјетила миловање по образу
знала бих
да сам изложена кривичном дјелу.
Ја немам појма шта се ради
када се плаче.
Али знам јодлати.

* * *

Ти ћеш добити панорамски прозор5
као дјечији додатак.
Звјездано небо ће бити тапета твоје дневне собе
и Мозарт ће писати музику.
Ти ћеш добити дом
који те воли.
Ти ћеш добити смисао за хумор.
И Стриндбергова сабрана дјела.
И сву моју унучад.
Мој дар теби је да ћеш говорити многе језике
и устрајати у сваком времену.
Ти ћеш добити добру везу са земљом
и вртоглаву висину крова с гипсаним рељефима.
Ти ћеш добити живот
који ти све прашта.
Бићеш бистрог мозга.
И снажних осјећања.
Биће ти забавно.
Све то стоји у кућном осигурању.
Нико те неће узнемиравати.
Моја алиментација теби је да се никада
не престанеш надати.
Ти ћеш добити храбро срце.
И одважан интелект.
И добру способност расуђивања.
Онај коме вјерујеш
ти неће испустити руку.
Мој божићни дар теби је ако падаш
да се ближњи радују да те прихвате.
Љубазан осмијех ће ићи цијелим твојим путем.
Ослобађање од војне обавезе ћу послати из моје самоће.
Ти нећеш наслиједити ништа од мене.
Али ћеш добити сав новац.

* * *

Треба ми тишина6
и самоћа
и складно језичко рухо.
Треба ми дискреција
и постојана реална основа.
Мој радни задатак баш сада
је да се покушам извући
из својих властитих формулација.

Тужан је посао живјети.
Ако то човјек не схвати
никада неће бити весео.

* * *

Приуштићу себи прави одмор7
након борбе са смрћу
остати кући
и пунити батерије
читати све књиге које нисам стигла
и само бити с најближима
дуго јутром спавати, снивати
и бити лијепа.

Као кад се чежња врати
са свог дугог прогонства
као кад дијете
вјерује мајци
као кад избјеглица
изненада дође кући
– у том осјећању желим одахнути
након фазе истјеривања.

Напомена: Све пјесме су без наслова а у фуснотама је наведен први стих оригинала и извор сваке преведене пјесме.

Кристина Лугн, пјесникиња и драматичарка, рођена је 14. новембра 1948. у мјесту Тиерп, шездесетак километара сјеверно од Упсале. Од 1997. је активна као умјетнички директор позоришта Brunnsgatan Fyra у Стокхолму. Добила је више угледних награда од којих су најзначајније Књижевна награда Селма Лагерлоф (1999.) и Белманова награда (2002.). Прошле, 2006., године је изабрана у Шведску академију у којој је на столици број 14 наслиједила Ларса Јиленстена (: Gyllensten). Шведска академија је основана 1786. по узору на Француску академију (осн. 1635.) с основним задатком да ради на јасноћи, изражајности и угледу шведског језика. Академија броји 18 доживотних чланова и између осталог именује добитнике више високоврједнованих одликовања и стипендија, укључујући и Нобелову награду за књижевност.

Кристина Лугн је дебитовала 1972. збирком пјесама ако ја не а први велики успјех постигла 1983. збирком Тражи се познанство старијег образованог господина. Једина је права насљедница велике пјесникиње Соње Окесон (: Åkesson) (1926.-1977.) чија је појава 60-тих година прошлог стољећа представљала револуцију у шведској поезији и била узор многих тада пробуђених феминистичких покрета. Међутим, Соња Окесон је у свом привидном реализму свакодневнице и оштрој критици друштва које обликује савремену жену обраћала знатно већу пажњу на класну перспективу. Код Кристине Лугн је у фокусу егзистенцијална угроженост, а њена поезија је у сваком случају – њена властита.

Чини се да је поезија Кристине Лугн блиско везана с њеном особношћу, њеним лицем и њеним гласом. Њен изговор је полаган и разговијетан а наглашавање необично. Поезија је спонтана, потпуно без шминке, прожета страхом, усамљеношћу, материнством, компликованим надреалистичким односима између полова, неочекиваним промјенама мисли, оштрим иронијама и апсурдним црним хумором – уз свеприсутну смрт. Или као што је сама рекла у једном интервјуу – „Моје писање говори о мом енормном страху да не изгубим људе, чак и себе саму. То је моја једина тема.“8

Објавила је 8 збирки поезије: ако ја не (1972.), Мом мужу, кад би знао читати (1976.), Убијте га! (1978.), Ако чујете пуцањ (1979.), Перси Венерфорс (: Percy Wennerfors) (1982.), Тражи се познанство старијег образованог господина (1983.), Пасје вријеме (1989.) и након дуже паузе Довиђења, пријатно! (2003.).

Драмски опус Кристине Лугн је блиско везан с њеним пјесништвом и необично је богат – написала је „ништа мање него тридесетак комада“9. Хаотични дијалози у апсурдним ситуацијама се више чине као паралелни монолози у којима реторски изговорене реплике падају у воду без слушалаца. Нико уствари не чује шта друга особа говори. Осјете се утицаји Самјуела Бекета (Чекајући Годоа у Ноћним оријентирима итд.) и Харолда Пинтера (The Caretaker/Настојник у Тети Цвијети итд.) али њен свијет ипак није тако нереалистичан нити мрачан као Бекетов.

Њен први драмски комад Кад избије паника у колективној подсвијести појавио се 1986. а затим су слиједили Види, то крвари (1987.), Оно лијепо као да нестаје (1989.), Тета Цвијета и Идла дјевојчице (1993.), Силвер Стар (1995.), Рут и Рагнар (1997.), Ноћни оријентири (1998.) и Види, лос (1999.). Током ове деценије право прорадио њен драматичарски нерв и из ње се дословно излило десетак изванредних комада међу којима се истичу Украдени драгуљи (2000.), Неискориштени талент (2002.), Жене крај Лабуђег језера (2003.), Вера (2005.), Има живота тамо у Велингбију (: Vällingby) (2005.) и Катарина Велика (2006.).

Драме Кристине Лугн су шаљиве и врло забавне или као што сама каже – ”Потребан је шаљив приступ патњи, иначе постаје патетично”.

____________________

1 Men jag vill faktiskt mycket hellre – Lugn, Kristina. Samlat lugn. Dikter och Dramatik [Bekantskap önskas med äldre bildad herre]. Stockholm: Bonnier Alba, 1997. s. 213-15.
2 Det finns en massa kvinnor i min ålder – Lugn, Kristina. Samlat lugn. Dikter och Dramatik [Hundstunden]. Stockholm: Bonnier Alba, 1997. s. 239.
3 Det finns inget så lätt exploaterat – Lugn, Kristina. Samlat lugn. Dikter och Dramatik [Hundstunden]. Stockholm: Bonnier Alba, 1997. s. 261.
4 Jag kan joddla – Lugn, Kristina. Samlat lugn. Dikter och Dramatik [Hundstunden]. Stockholm: Bonnier Alba, 1997. s. 270-71.
5 Du ska få ett panoramafönster i barnbidrag – Lugn, Kristina. Hej då, ha det så bra! Dikter av Kristina Lugn. Stockholm: Albert Bonniers Förlag, 2003. s. 38.
6 Jag behöver tystnad – Lugn, Kristina. Hej då, ha det så bra! Dikter av Kristina Lugn. Stockholm: Albert Bonniers Förlag, 2003. s. 41.
7 Jag ska unna mig en rejäl semester – Lugn, Kristina. Hej då, ha det så bra! Dikter av Kristina Lugn. Stockholm: Albert Bonniers Förlag, 2003. s. 43.
8 Ring, Lars. Från avskydd till älskad. Svenska Dagbladet, 15. sept. 2005.
9 Wirmark, Margareta. Kristina Lugn, vardagspratets dramatiker. Mälardalens högskola. Litteratur och språk, nr. 2 (2006): Kristina Lugn m.fl. s. 20.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2007-10-21

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска