|
Вријеме бременито
у ком си живио
си га окрзнуо
својим црним оком,
визионарски описа
у шетњама,
преко мостића.
А на путу поред Радобоље,
уз спуштање магле,
гледао си,
шта се догоди народу Твом,
а Твоји су сви.
Позивао си на останак!
Гдје? С ким?
У којем атару земље инађије,
да остану,
они који љубе
прах земље заједничке.
|