|
Прва љубав свих правих Мостараца, обновљени Стари мост овог се прољећа некако уљепотио. Бљеснуо на сунцу као да је изронио из бајке. А и јесте. Још старији, и још млађи, монументалнији – као да га старост ни дотакла није, и као да га, 9.11.’93 нису здробиле у парампарчад гранате екстремиста ХВО и ХВ.
На Стари су ових дана, у организацији клуба скакача „Мостари“ стигле и прве „ласте“, поздрављајући мостарско прољеће и отварајући туристичку предсезону. Том приликом седам одважних „Икара“ је, у исто вријеме, скочило у ледену Неретву, међу којима је био и актуелни шампион Лоренс Листо – док је популарни Адмир Делић Гума скочио са Чардака! За бројне туристе и затечене грађане, то бијаше незабораван догађај и угођај којем су „декор“ чинили – изложба дјечјих цртежа, шебоји и каранфили у саксијама, канаринци и штиглићи, фолклорне игре на ушћу Радобоље, севдалинке и оно традиционално, мостарско шегачење уз кахву, лимунаду и „лозу“.
И то је Мостар.
Али, господине друже читаоче, колико год Стари мост бљешти на сунцу и мјесечини и уздиже се до неба, толико је мост који имате у рукама пао у немилост и готово у умирућем стању. Наш и Ваш „Мост“ до сада је био мјесечник, а од сада ће, по свој прилици – као и осталих тридесетак часописа у земљи бити – повременик.
Да није „мостољубаца“, наших часних претплатника и повремених донатора, не бисмо имали ни за соли!
Само име овог часописа, чију смо нову серију покренули 1995. године асоцира на Мостар и његов Стари мост који остаје синтагма наших заједничких, радосних али и трагичних живљења на овим просторима.
Од оних од којих смо залуд тражили дотације – од градског, кантонално-жупанијског до федералног нивоа, стигле су примједбе да човјек који уређује „Мост“ припада – бившем режиму! И шта да им се одговори него: па, јесте, он јесте човјек бившег режима а ви сте људи два бивша режима, а бит ће те и трећег, ако (за вас) буде среће.
Нама у „Мосту“ је мило да Федерални министар културе господин Гаврило Граховац издашно, и капом и шаком помаже велику манифестацију Дани матице Хрватске у Мостару од које је, прошле године добио највеће признање – „Кристалну матицу“, али нам није право што његово Министарство и његова Фондација за издаваштво/накладништво до сада „Мосту“ нису дали ни банке!
Зато, умјесто честитке за продужење мандата, уваженог министра подсјећамо на једну (неиспуњену) обавезу:
Једанаестог јуна 2005. године, угледни Мостарац и некадашњи градоначелник Радмило-Браца Андрић и потписник ових редака обратили су се Граховцу молбом да помогне познатом академику и језикословцу Асиму Пеци који је, том приликом, захваљујући племенитом Ристи Чалији, боравио у Мостару и изразио жељу да остатак живота проведе у родном Ортијешу испод Мостара, гдје је имао скромну кућицу која је у рату знатно оштећена. За њену оправку, по пројекту и предрачуну требало би обезбиједити 7-8 хиљада КМ. У молби, уз остало стоји:
„Цијенећи заслуге и допринос науци Асима Пеце, одлучили смо, без његовог знања, да покренемо акцију да се та његова жеља, уз помоћ Вашу, односно Министарства на чијем сте челу, и оствари… Напомињемо: Асим Пецо је, и поред поодмаклих година и успјешног опоравка послије болести веома активан, те је вољан да, колико може, помаже мостарским студентима и учествује у духовној ревитализацији Мостара и Босне и Херцеговине… У прилогу Вам шаљемо примјерке „Моста“ у којем је објављен фељтон академика Пеце под насловом: „Мостарски говор у свјетлости херцеговачких говора као цјелине“.
Како никада није стигао одговор на ову молбу, (било позитиван или негативан), прошле године, копија захтјева је послана на кабинет господина Граховца, и то љубазној службеници Свјетлани Арнаутовић, на фаx: (033) 254-151. Али и то је остало без одјека.
У посљедњем, тужном писму из Београда, академик Асим Пецо поручује да ће се он, ипак, вратити завичајним коријенима па таман поред своје девастиране кућице у родном Ортијешу – разапео шатор!
Господо Цигићу и Мишковићу, и то је Мостар!
|