Dok kisha posvec'eno svira…
Strpljivo zamishljam kako kapi odlec'u
sa zemlje u beskonachno nebo.
Tvoja rech je najezhila oblak.
Sada tiho izgovaram rechi molitve,
po zamagljenom prozoru ispisujem stih.
Dodirujem daleki san.
Dok kisha posvec'eno svira…
Samo kap pamti i razume pogled,
prolivenu boju novostvorenu
i muziku zaboravljenog trenutka.
12. oktobar 2004. godine, Beograd
|