|
Укратко о нишанима
Нишан је назив за надгробни споменик муслимана у Босни и Херцеговини.
Нишан је уствари вертикално обликовано камење изнад гробова муслимана чији облик је у основи човјеколик. Ријеч нишан је перзијског поријекла, а значи циљ, мета, биљег, одликовање, надгробни камен, знак, знамење.
У босанском нишану је постигнута апсолутна равнотежа између идеје (духа) и материје која се огледа у савршености облика, симболике коју нишан садржи и поетике којом је нишан проткан. Мезарлуци (муслиманска гробља) у којима се нишани налазе нису само отворен простор попуњен овим каменим облицима, већ су својим симболичким значењем спона и симбиоза између два свијета: овоземаљског (дуњалука) и оноземалског (ахирета). Због ових карактеристика нишани су веома значајни споменици не само материјалне него и духовне културе у Босни и Херцеговини.
Данас је однос босанскохерцеговачких муслимана према мезарлуцима на најнижем нивоу у читавој историји ислама на нашем подручју. Овај негативан однос се огледа у евидентном и увелико присутном одступању од исламских обичаја (адета), што је довело до тога да су данас мезарлуци позорница неукуса, кича, немарности и што је најжалосније они су данас поприште изразито неисламских обиљежја и знамења. Гробља треба да имају обиљежја и карактеристике народа коме припадају и који се у њих сахрањује, а што у задњих тридесет-четрдесет година није случај са мезарлуцима у Босни и Херцеговини. Стање у коме се данас налазе наша мезарја заправо су одраз и стање нас живих, како појединаца тако и заједнице.
Љепота нишана лежи у њиховој једноставности и скромности као и дотјераним облицима, клесарској техници и широкој и бујној комбинаторици орнамента. Недостатак ове врсте љепоте нишана данас се покушава надомјестити израдом скупих гробница, које су прелуксузне, са сликама и вазама за цвијеће, најчешћи материјал за израду је бијели мрамор, а неријетко се користи и мрамор црне боје. Присутна је употреба велике количине бетона и осталих грађевинских материјала.
На овај начин не само да се одступило од традиционалног начина постављања надгробних споменика („подизања нишана“ – што је уобичајен назив за постављање нишана), већ су се преузели изразито неисламски начини обиљежавања мезара (гробова).
Карактеристике Крајишког нишана
Крајишки нишан има неколико битних карактеристика на основу којих се разликује и издваја као посебна врста нишана и на основу којих га је лако препознати у односу на нишане из других крајева Босне и Херцеговине.
Те карактеристике се огледају у слиједећем:
- Крајишки нишан израђен је од камена „Бихацита“;
- Крајишки нишан је а просјеку већи и масивнији од нишана у другим дијеловима Босне и Херцеговине и често прелази висину од 3 метра;
- Крајишки нишан је украшен дубоким рељефом, а сама декорација је пуно богатија и интензивнија у односу на декорације нишана из других крајева Босне и Херцеговине;
- Крајишки нишан се не поставља у пару (узглавни и ножни нишан) као што је то најчешће случај у осталим дијеловима Босне и Херцеговине већ се поставља само узглавни нишан.
Орнаментика која је веома богата на Крајишким нишанима (вегетабилни и геометријски украси, бридови у виду тордираних врпци, украси у виду разног оружја, полумјесеца са звијездом, разних облика розетни, вазе, ибрици, челенке и сл.), је узрокована прије свега специфичним својствима материјала од кога су израђени, а то је камен „Бихацит“.
Камен „Бихацит“ је седиментни камен који је добио назив по граду Бихаћу који лежи на огромним наслагама овог камена. Експлоатација и кориштење овог камена је позната још од прије наше ере (урне и надгробне плоче са рељефима).
Научним испитивањем карактеристика „Бихацита“ од стране Грађевинског института у Загребу, камен „Бихацит“ је детерминиран као интрабиоспарит или органогени вапнени пјешчењак.
Посједује фину слојевито-тракасту текстуру пјешчењака и порозитет са порама до 1 мм. На свјежем резу има пријатну, благу свијетло жуту (крем) боју. Док посједује мајданску влагу лако га је обрађивати, може се резати обичном пилом за резање дрва и глачати, али се не може добити сјајна површина.
„Бихацит“ посједује високи апсолутни порозитет отворених пора и високо упијање воде, те наглашено капиларни упијање (усисавање воде), али је због високог порозитета и способност сушења велика.
Резултати испитивања физичко-механичких својстава „Бихацита“ (чврстоћа на притисак на сухом, водом засићеном стању и послије смрзавања, чврстоћа на савијање, отпорност на мраз и сл.) су показала да је овај камен погодан за употребу за све врсте вањских вертикалних облагања, као и за употребу у монолитном облику у слободном простору у климатским условима какве имамо у земљи.
„Бихацит“ је изузетно отпоран на утјецај атмосферилија, једини недостатак који је обзиром на природу камена нормалан и очекиван је естетске природе, а то је склоност ка патинирању површине и склоност ка прљању уколико је камен изложен дјеловању процурујућих вода са хоризонталних површина на којима долази до таложења прљајућих честица из атмосфере.
Мекоћа „Бихацита“ док посједује мајданску влагу је омогућила велике изражајне могућности код израде нишана, а карактеристика да стварањем чврсте карбонске решетке на површини након губитка мајданске влаге камен постаје чвршћи омогућила је да имамо изузетно старе и одлично сачуване нишане на подручју Босанске крајине.
Вађење камена из мајдана
Традиционалан начин вађења камена
У прошлости се камен за израду нишана вадио из каменолома на традиционалан (доста примитиван) начин и те послове су радили сами мајстори клесари уз помоћ својих шегрта. Поступак вађења се састојао од неколико фаза и то:
- Одстрањивање хумусног слоја земље и комада камена који нису за употребу док се не дође до монолитне површине наслаге камена „Бихацита“. За овај дио посла су кориштене лопате и крампови, те брезова метла којом би се помели ситни остаци земље и камена.
- По очишћеној површини камена сјекирама и крампом засијецају се правоугаони усјеци одговарајуће величине. У те усјеке би се стављале по двије округле металне плоче које се постављају паралелно, а између њих се забија дрвени клин. Функција металних плоча је да се преко њих притисак клинова преноси на већу површину камена. Сам број клинова и плоча је овисио о величини камена који се вадио. Исти поступак се истовремено примјењивао и на вертикалној и на хоризонталној страни камена. Великим чекићима (маљевима) клинови су се поступно набијали до момента док камен не би попуцао.
- У пукотине камена се забијају дугачки жељезни клинови (ћускије) и системом полуге камен се помјера из свог лежишта и гура на дрвене облице ради лакшег транспорта до превозног средства.
- Камене громаде су се системом полуге (ћускија и људска снага) преко дрвених облица, које су биле наслоњене на запрежна кола товариле на иста и транспортовале до радионице.
Овакав традиционалан начин вађења камених блокова користио се отприлике до 1950. године. Овдје је интересантно споменути и тзв. „Грабово минирање“ које се користило за вађење великих блокова камена, а које се састојало од слиједећег поступка: на очишћеној површини камена ћускијама су се копале вертикалне и хоризонталне рупе одговарајуће дубине, на размаку од неких 40-50 цм и на укупној дужини која је мало већа од величине потребног блока камена. У те рупе маљевима се набијало сухо грабово дрво које је било мало шире од начињених рупа. Након што су забијени сви комади дрвета око њих се ископа мало удубљење у које се налије вода. Кад грабово дрво „одради“ прими довољну количину воде од које набрекне и на тај начин изврши механички притисак на камен долази до његовог пуцања. Поступак „Грабовог минирања“ је трајао од једног до три дана у зависности од чврстоће камена и процента сухоће грабовог дрвета. Након што је камен попуцао његово одвајање и транспорт се вршио на стандардан начин.
Вађење камена данас
Поступак вађења камена данас се изводи сувременим стројевима за резање и утовар камена. На приватним мањим каменоломима „Бихацита“ који се користе за експлоатацију камена за израду нишана за резање камена користи се обична моторна пила за дрва. На фотографијама 1. и 2. приказан је један мањи приватни мајден у коме се камени блокови режу моторном пилом за дрва.
Поступак обраде каменог блока
Након што је камени блок довежен у клесарску радионицу поставља се на дрвене гредице које су наслоњене на дрвене кладе и приступа се грубој обради камена обичном сјекиром за дрва. На предњем и задњем крају каменог блока оцртавају се контурне линије помоћу металног угломјера од 90 степени.
Грубо обликовање нишана
Грубо или почетно обликовање нишана врши се обичном сјекиром, на начина да се обликују странице и врат нишана те груби облик турбана.
Прецизније равнање страница и турбана изводи се помоћу мање алатке налик на спљоштени чекић-сјекиру који је на врху назубљен.
Свођење врата и турбана нишана на правилну геометријску форму изводи се помоћу чекића и длијета, а финија обрада помоћу самог длијета јер је камен изузетно мекан за обраду. Након што се постигне основни правилни облик турбана приступа се исцртавању „гужви“ на турбану и осталих елемената помоћу обичне графитне оловке. Грубом обрадом се рјешава декорација врата нишана.
Идућа фаза у изради нишана је грубо обликовање тордиране врпце на ивицама нишана, те исцртавање и груба обрада орнамената на једној од страна нишана.
У току рада мајстор сам окреће нишан помоћу обичне механичке дизалице, уз обавезно подметање меканог дрвета на металне дијелове дизалице, како не би дошло до оштећења на нишану.
Орнаментика на нишану се рјешава грубом обрадом уз предходно исцртавање исте и то једна по једна страна нишана.
Када је нишан грубо декорисан орнаментима, приступа се прецизнијој обради детаља помоћу обичног чекића и длијета.
Нишан са исклесаним страницама се потом полако усправља уз стално подметање дрвених гредица како не би дошло до пада нишана и евентуалног оштећења. На усправљеном нишану помоћу обичне турпије се равнају глатке плохе нишана и приступа се изради турбана.
Предња страна нишана се обрађује посљедња и она поред обавезне розетне садржи и текстуални дио (епитаф) који се такођер прво исцрта оловком, а потом клеше помоћу длијета и чекића.
|