народна
Клешите слова клесари
У овој стијени крај мора
Дубоко длијетом ровите
По овом станцу камену
По овој хриди леденој
Да остане слово о овом
Дану на мору немирном
Кад бродовље је тонуло
Олујом лудом сморено
И птице кад су крештаве
Кроз маглу јаде јављале
Морнари док су вапили
Гласом што сузе нагони:
Ој, море, море дубоко
Што нама бићеш гробница…
Кад жене су им вољене
Најцрње снове уснуле
О мору што им прогута
Вољене руке њихове
И лица њима најдража
Клесари, против времена
У стијени ријечи пишите
Ни море да не избрише
Крик што га вјетар донесе
14. децембар 1992.
(Из књиге „Јерузалемљанин“)
|