|
Холокауст Јевреја у Мостару и Херцеговини у периоду 1941-1945. године и његове посљедице на постратни рад и живот Јеврејске заједнице у Мостару
(наставак из прошлог броја)
Након Другог свјетског рата у граду Мостару двије улице и школа носиле су имена истинских патриота и познатих Јевреја: НХ Др. Јакоба – Шпанца и улица НХ Моше Пијаде, а школа – Браћа Рибар. Нажалост доласком Хрватских власти у Мостар априла 1992 год. и успоставом једнонационалне власти у дијелу града под њиховом контролом (такозвани Западни Мостар), ове улице добиле су нова имена која се нису до данас промјенила и ако је Мостар постао уједињени град.
Знак да се нешто неуобичајено дешава у Мостару након успоставе нове власти био је терористички акт минирања „Партизанског споменика у Мостару“ и експлозија 30 тонске цистерне пуне експлозива у најнасељенијем дијелу града Мостара „Залик“ за Бајрам априла 1992. године што је створило велику узнемиреност у граду.
Град је одједанпут постао пун паравојних формација у црним униформама са усташким симболима из II свјетског рата које су сијале велики страх.
Заустављали су и легитимисали грађане на улици, упадали у станове,отимали возила грађанима итд. А што је изазвало велики вал избјеглица који су напуштали град јер их је стање асоцирало на 1941. године када су њихови најближи настрадали.
Нас Јевреје а и већину грађана Мостара ужасавала је чињеница а и данас ужасава да улице слободарског Мостара добивају имена по највећим фашистичким злочинцима из II свјетског рата. Тако неке улице носе називе: Др. Миле Будака, Лорковића и Вокића, Јуре Францетића, надбискупа др. Алојзија Степинца, Мостарског бискупа Чуле итд. а сви су били осуђени за ратни злочин 1946. године.
Већина осталих улица и тргова носе имена личности и догађаја који немају никакве везе са градом Мостаром нити његовом историјском, културном или било којом другом баштином а везана су за неке личности из историје хрватског народа, тако напримјер улица великог мостарског пјесника Алексе Шантића добила је име ратног злочинца Др. Миле Будака, традиционални назив за трг Рондо од 1992. назива се Трг Хрватских ветерана а и Гимназија Алексе Шантића добила је такође друго име итд…
Ја сам као предсједник Јеврејске опћине Мостар био члан Савјетодавног вијећа Града Мостара 1995-1997. године на челу којег је био госп. Ханс Кошник (администратор EUAM на једној од сједница вијећа инсистирао да се у граду Мостару забрани кориштење назива улица ратних злочинаца Др. Миле Будака, Лорковића-Вокића, Јуре Францетића и других фашиста који су били такође укључени у геноцид над Јеврејима у току II свјетског рата али нису били толико познати широј јавности.
На једној од сљедећих сједница Госп. Ханс Кошник потврдио је тачност навода али није имао политичке снаге да промјени фашистичке називе улица јер је рат тек престао.
Нажалост, ни данашње Градско Вијеће града Мостара није у стању провести измјену назива улица и културних установа у граду Мостару јер се вијећници ХДЗ увијек позивају на „витални национални интерес хрватског народа“.
Да се не би заборавили Јевреји Мостара настрадали у Холокаусту 1941-1945. године уз помоћ наших донатора: Joint-а, Кон Михајла, рабина Др. Морица Левија, Комоса д.о.о. Мостар и Града Мостара 1999. године направљен је и откривен Меморијални споменик жртвама Холокауста 1941-1945. Јеврејима Мостара на Јеврејском гробљу у Мостару на којем су уписана 142 имена и шест имена бораца погинулих у НОБ-и. Прије овог рата нисмо могли добити дозволу од Града Мостара да направимо овакав споменик.
Ово је био једини начин да се отргне од заборава и не заборави да је некада у Мостару живјела велика и значајна Јеврејска заједница од којих у већем броју нису остали потомци који би им упалили свијећу и прочитали Кадиш. У Мостару више нема бројних јеврејских фамилија а 39 јеврејских презимена у Мостару потпуно су нестала.
Откривање споменика жртвама Холокауста догодило се 2.12.1999 уз присуство великог броја грађана града Мостара чиме су нам показали колико нас цијене и поштују а поздравне говоре су држали Јакоб Финци, предсједник Савеза јеврејских опћина БиХ, Градоначелник Мостара Сафет Оручевић, Јехиел Бар-Хаим (: Yechiel Bar-Chaim) и Мандлбаум Зоран, уз дивну јеврејску музику г-ђе Анет Бетсалел која је том приликом специјално дошла из Холандије.
Овој манифестацији присуствовали су поред високих званица највиши вјерски поглавари из Херцеговине: муфтија хаџи Сеид еф. Смајкић, владика Глигорије, фра Јозо Пејић и рабин Нафтали Атијас из Израела. Ово је први пут да су се у Мостару на једном мјесту окупили представници свих конфесија што је помогло знатном зближавању и повећању повјерења међу грађанима Мостара и сигурносне ситуације у граду.
У току разговора између госп. Јакова Финција и Зорана Мандлбаума (почетком 2000 год.) са градоначелником Сафетом Оручевићем, на Оручевићеву иницијативу родила се идеја и предложено је да Град Мостара као историјска компензација за поклоњену Јеврејску синагогу преузме обавезу и направи нови „Јеврејски културни центар са Синагогом у Мостару“, и да се одмах приђе реализацији ове идеје и пројекта.
Та се понуда базирала на погодном историјским тренутком и заслугама Јеврејске опћине Мостар, у току и послије посљедњег рата према грађанима Града Мостара а посебно њена активна улога на успостављању међуљудских односа и мира организовањем разних културних манифестација итд.
Господин Оручевић је своје обећање одржао. Врло брзо је пронађена атрактивна локација за изградњу Јеврејског културног центра а земљиште је бесплатно поклоњено ЈО Мостар. Уз сугласност свих вијећника Града Мостара, израђен је идејни и изведбени пројекат, бесплатно су добивани сви потребни атести и Урбанистичке сагласности за грађење, а све је крунисано постављањем камена темељца 23.04.2001. године (у поводу Јом Хашоа). Церемонија постављања камена темељца представљала је до тада највећи културни и политички догађај у граду Мостару након рата.
Мостар је у позитивном смислу био поновно у центру пажње шире јавности. Камен темељац је постављен у присуству великог броја грађана града Мостара, двојице чланова Предсједништва БиХ, комплетног дипломатског кора БиХ (19 амбасадора), а посебан значај дало је присуство највиших вјерских поглавара из Мостара и Херцеговине Владике Глигорија, Муфтије Сеида Смајкића, Провинцијала Херцеговачког, Мориса Албахарија, Јакоба Финција и Анет Бетсалел итд.
Након одласка госп. Оручевића са мјеста Градоначелника града Мостара 2001. године активности око изградње „Јеврејског културног центра са синагогом“ знатно су успорене од стране његових насљедника који нису осјетили колики је значај Синагоге за мултиетнички град Мостар иако смо од њих имали пуно обећања која се нажалост нису остварила. Наглашавали смо: „Да би Јевреји били равноправни грађани у граду Мостару са осталим грађанима морају имати своју Синагогу“ и тиме би град у коме живе Јевреји био сигуран и перспективан.
Такође морам нагласити да су нам и начелници опћина из такозваног западног Мостара господа: С. Марић, И. Мандић, М. Брајковић, Љ. Големац, М. Пуљић, И. Прскало, Н. Томић и други веома радо помагали у ријешавању наших виталних проблема како у рату тако и касније а посебно у поврату наших кућа, станова и некретнина а што све пуно говори да нас поштују и цијене. Они су као вјерници декларативно подржавали и изградњу Јеврејског културног центра и ништа више.
Уз помоћ Министарства културе Ф БиХ министар госп. Гаврило Граховац и премијера Ф БиХ госп. Алије Бехмена обновили смо Синагогу и уредили комплекс гдје је сахрањен Раби Моше Данон у Стоцу тако да већ двије године идемо на ходочашће у Столац.
|