|
Послије Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије основан је велики број нових позоришта. Тако и у Мостару долази до оснивања Народног позоришта 1949. године, а 1952. године основано је и мостарско Позориште лутака.
Ти новоосновани театри у бившој Југославији су апсорбирали ионако недовољан, ратом проријеђен број искуснијих и способнијих позоришних стваралаца, тако да је било веома тешко доћи до њих, нарочито до оних вриједнијих и даровитијих.
Изузев загребачке Земаљске глумачке школе, других позоришних школа у бившој Југославији на тзв. српскохрватском језичном подручју није било у то вријеме.
Управо се тих година радило на припремама за њихово отварање. (Новосадска средња позоришна школа основана је 1948, Позоришна академија у Београду и Средња драмска школа у Сарајеву почињу са радом 1949, а нешто касније и Средња позоришна школа у Нишу).
Не налазећи другог излаза, многа позоришта у земљи су се окренула аматерима и из њихових редова бирала и ангажирала оне који су испољавали највише дара и имали жеље да се професионално баве глумачким радом.
Покрет позоришних аматера у том периоду био је веома развијен, те су постојале могућности за њихову квалитетнију селекцију која је барем унеколико ублажила, није претјерано рећи, енормне потребе за глумцима у новооснованим професионалним позориштима послије Другог свјетског рата. Чак су и Министарства просвјете република бивше Југославије тих година организирала конкурсе за аматере глумце који су били заинтересирани да се професионално баве позоришним стваралаштвом. Они који су на аудицијама доказали свој талент, распоређивани су у позоришта у цијелој земљи. Међу изабранима било је и таквих који нису успјели да се одрже и опстану у увјетима и захтјевима професионалног бављења позоришним радом. Било је и таквих који су се задржали у позориштима не остваривши запаженије резултате. Међутим, било је и таквих, и то не мали број, који су се афирмирали као талентирани, па и врсни позоришни ствараоци.
Крајем четрдесетих и почетком педесетих година прошлог стољећа отворене су на тзв. српскохрватском језичном простору три средње позоришне школе – у Новом Саду, Сарајеву и Нишу и двије позоришне академије на факултетском нивоу, у Београду (1948.) и Загребу (1950.). Школе у Сарајеву и Нишу, након неколико година рада, фузионирале су се са новосадском Позоришном школом, односно њеним драмским одсјеком који је, такођер, престао са радом 1959. године, обзиром на намјеру да се у Новом Саду оснује позоришна академија на факултетском нивоу. У том периоду многи позоришни глумци, који су сачињавали знатан дио умјетничких ансамбала, новооснованих позоришта, били су глумци који су своју позоришну каријеру започели и формирали се у периоду између Првог и Другог свјетског рата, претежно у путујућим позориштима. У Босни и Херцеговини се 1972. године у Сарајеву при Филозофском факултету отвара Одсјек за глуму и режију, а 1981. године у Сарајеву се отвара Академија сценских умјетности као самостални факултет.
 Први професионални глумац из Мостара био је Мухамед Курт који је свој глумачки професионални ангажман провео у Хрватском народном казалишту у Загребу у периоду од 1903. до 1909. године. Какав је био његов глумачки ангажман послије Загреба за сада није познато. Зна се само да је умро у Сарајеву током Другог свјетског рата гдје је и сахрањен. И његов брат, хафиз Мехмед – Џелалудин Курт, био је често ангажиран у загребачком Хрватском народном казалишту као савјетник у драмским дјелима са босанском и исламском тематиком.
Савета Беатовић (Мостар, 17. XII 1904. – ?) каријеру драмске глумице почела је 1922. године у путујућем позоришту, а од 1924. године члан је Народног позоришта у Сарајеву. Затим је од 1927. године у Путујућем позоришту Чика-Мише Милошевића, а потом у београдском позоришту „Комедија“ чији је управник био Душан Животић. Затим је у позоришту Дунавске бановине од 1938. године, а од године 1948. члан је Народног позоришта у Сарајеву, онда је члан Народног позоришта у Мостару од 1949. до 1952. године, а умировљена је као члан Народног позоришта у Зеници.
Глумица Радмила Петровић (Мостар, 1910. – ?). Почела је глумачку каријеру у путујућој трупи Стјепана Добрића. Била је чланица глумачких ансамбала у позориштима у Панчеву и Приштини, а чланица Српског народног позоришта у Новом Саду је од 1934. до 1944. године.
Ту је и још један Херцеговац, глумац и редитељ Салко Репак (Столац 14. IV 1897. – Београд, 17. X 1962.). Почео 1919. у позоришној трупи Динуловића и Хајдушковића. Касније играо у многим путујућим позориштима и био члан позоришта у Сплиту, Суботици, Пожаревцу, Новом Саду, Загребу, Нишу и Београду.
Године 1942. напушта Хрватско народно казалиште у Загребу и заједно са Вјекославом Вјеком Африћем један је од оснивача Казалишта народног ослобођења Југославије. Послије Другог свјетског рата директор је Народног позоришта у Нишу, затим у Београду. Глумац је у Југославенском драмском позоришту од 1947. до 1949. године. Од 1949. до 1951. године био је управник Београдског драмског позоришта. Истицао се у реалистичком репертоару као интерпрет психолошко продуховљених ликова, а у комедијама Б. Нушића смислом за јаку карактеризацију. Остварио је улоге у филмовима: „Прича о фабрици“ (редитељ Владимир Погачић, 1949.), „Стојан Мутикаша“ (редитељ Федор Ханжековић, 1954.), „Последњи колосек“ (редитељ Жика Митровић, 1956.), „Кроз грање небо“ (редитељ Столе Јанковић, 1958.) и „Госпођа министарка“ (редитељ Жорж Скригин, 1958.).Режирао је и гостовао као глумац у мостарском Народном позоришту.
Први школовани драмски умјетник била је Мостарка и по оцу и по мајци, како сама каже, кћи познатог публицисте Нике Милићевића (Мостар, 1897. – Сарајево, 1980.) Огњенка Милићевић (Бања Лука, 26. XII 1927.) Након завршене гимназије студирала је и дипломирала Позоришну академију у Лењинграду. Први ангажман имала је у сарајевском Народном позоришту од 1948. до 1949. године. Основала је и водила драмски студио при Народном позоришту у Сарајеву, а у Сарајевској драмској школи предавала глуму и хисторију позоришта. Послије прелази у београдско Савремено позориште за сталног редитеља. Као редовни професор предавала је режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Превела је на десетине дјела са руског језика. Аутор је бројних есеја, студија и стручних радова из области глуме и режије. Потписник је бројних режија у театрима бивше Југославије, а режирала је и у мостарском Народном позоришту и свестрано помагала његов развој.
Мостарка Азра Ћемаловић (Мостар, 9. VIII 1929.) била је дугогодишња глумица Народног позоришта у Мостару. Дипломирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1954. године у класи професора Мате Милошевића. На истој Академији дипломирала је и режију 1969. године у класи професора Хуге Клајна. Живи у Београду.
Глумац Ивица Кукић (Мостар, 28. IX 1928. – Зеница, 22. IV 1995.), студирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду у периоду 1951. – 1952. године. Прекинуо је студирање и вратио се у ангажман у мостарско Народно позориште а затим прелази у Народно позориште у Зеници.
|
Савета Беатовић | |
Ивица Кукић | |
Азра Ћемаловић |
|
|
Мурис Оручевић, глумац и редитељ (Мостар, 1. I 1935.). Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1955. године у класи професора Томислава Танхофера и исте године је ангажиран за члана драме Народног позоришта у Сарајеву. Напустио је сарајевско Народно позориште 1967. године и прешао у бањалучко Народно позориште а био је и члан драме Народног позоришта у Титограду (Подгорица) и Хрватског народног казалишта у Осијеку. Напушта временом рад у позоришту и дјелује као редитељ на Телевизији Сарајево.
 Глумица Весна Крајина (Мостар, 8. V 1936. – Загреб, 30. I 1994.) кћи Самије Фејић-Крајина и Мехмеда-Фадила Крајине. Мајка јој је 1944. године одведена у усташки логор Јасеновац гдје је и убијена исте године, а и њена четири брата Џемал, Есад, Ешреф и Шетко Фејић убијени су као припадници антифашистичког покрета у Другом свјетском рату.
Веснин отац Мехмед-Фадил послије повратка из партизана по завршетку Другог свјетског рата – као авијатичарски официр пребачен је на службу у Загреб гдје је одвео и кћери Весну и Иту. Весна је у Мостару завршила три разреда основне школе а у Загребу је завршила основну школу и гимназију. Студирала је повијест умјетности, а 1956. године уписује глуму на Казалишној академији у Загребу који завршава 1960. године. Остварила је као глумица богату филмску каријеру.
Прва улога јој је била у филму „Медаљон са три срца“ 1962. године у режији Владана Слијепчевића. То су три љубавне приче с дјевојкама у средишту, за Веснину креацију у овом филму речено је: „Изврсна глума дебитанткиње Весне Крајине, која је тако сугестивно дочарала најфиније скале чемерних младалачких расположења, доживљај је за себе“. Затим слиједи филм „Радопоље“ редитеља Столета Јанковића 1963. године који је на Филмском фестивалу у Пули освојио Велику сребрну Арену. У 1964. години снима са редитељем Милутином Косовцем филм „Добра коб“ сувремену психолошку драму с реминисценцијом на рат. Укупно је одиграла 25 улога у исто толико филмова. Опширније о снимљеним филмовима и Весниним улогама може се информирати на интернету под Весна Крајина. Наступала је као глумица и у театру. Знамо податке о улогама у београдском Позоришту „Атеље 212“: Ј. Генет (: Genêt) „Балкон“, ред. Мата Милошевић, сез. 1966/67; В. Гомбрович (: W. Gombrowicz) „Оперета“, ред. Богдан Јерковић, сез. 1969/70; П. Терсон „Зигер-Загер“, ред. Зоран Ратковић, сез. 1970/71; М. Селимовић „Дервиш и смрт“ (улога Кадиница) адаптација и ред. Бранко Плеша, сез. 1970/71; и Г. Михић „Жута“ ред. Владимир Тадеј, сез. 1971/72. Године 1965. удала се за познатог београдског глумца Љубу Тадића а 1974. године удаје се за Ивана Нолу у Загребу.
|
Олга Бисера као Фелича (: Felicca) у 10-ом филму о Џемс Бонду
„Шпијун који ме је волио (The Spy Who Loved Me)“, 1977.
|
|
Мостарка Бисера Вукотић алиас Олга Бисера (Мостар, 26. V 1944.) кћи Севле и Хифзе Вукотић. Основну и средњу школу завршила је у Мостару, а дипломирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио, и телевизију у Београду 1968. године у класи професора Мате Милошевића. Као глумица од 1969. године дјеловала је у САД, затим је кратко у Паризу а од 1970. године стално је у Италији. У Италији дјелује под именом Олга Бисера, то због тога што је у вријеме када је започињала каријеру у Италији њена презимењакиња, глумица Милена Вукотић већ била афирмирана глумица. Остварила је велики број филмских улога, а за своје креације је и награђивана. Опширније о филмовима и улогама које је остварила може се информирати на интернету под Олга Бисера. Сурадник је часописа „Емигранти“ у Риму и ексклузивни новинар талијанског дневника „Ил Темпо“ у коме објављује интервјуе са познатим свјетским особама. Објавила је и књиге „Medio Oriente – una pace amara“ (Средњи исток – горки мир) Рим, 1994. и „VIP & vip - 100 interviste“ (100 интервјуа) Рим, 2003. године.
Мостарац Гојко Шантић (Мостар, 23. VIII 1946.) дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1974. године у класи професора Мате Милошевића. Живи и ствара у Београду.
Ахмет Обрадовић (Мостар, 18. V 1946. – Загреб, 30. I 1993.) дипломирао је режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1973. године у класи професора Мирослава Беловића. Био је дугогодишњи управник и стални редитељ мостарског Народног позоришта.
Градимир Гојер, редитељ (Мостар, 4. III 1951.), послије завршеног двогодишњег Драмског студија при Народном позоришту у Мостару уписао је режију на Одсјеку за глуму и режију при Филозофском факултету у Сарајеву. Дипломирао је 1976. године. Живи и ствара у Сарајеву.
Тахир Никшић, глумац (Мостар, 12. VI 1950.), послије завршеног двогодишњег Драмског студија при Народном позоришту у Мостару уписао је глуму на Одсјеку за глуму и режију при Филозофском факултету у Сарајеву. Дипломирао је 1976. године. Живи и ствара у Сарајеву.
Мостарац Драган Деспот (Мостар, 14. VII 1956.) једну сезону био глумац у мостарском Позоришту Лутака (1976/77), одакле одлази студирати глуму на Казалишној академији у Загребу. Дипломирао је 1982. године. Живи и ради у Загребу.
Велибор-Бобо Јелчић, редитељ (Мостар, 12. III 1964.), дипломирао је режију на Казалишној академији у Загребу 1993. године. Живи и ствара у Загребу.
Сергеј Трифуновић, глумац (Мостар, 2. IX 1972.). Син некадашњег глумца Народног позоришта у Мостару Томислава-Томе Трифуновића и Мостарке Слободанке Ивковић-Трифуновић. Дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Владимира Јефтовића. Живи и ствара у Београду.
* * *
Осамдесетих година прошлог вијека на сарајевској Академији дипломирали су Небојша Кундачина и Сњежана Мартиновић, ранија чланица Мостарског театра младих. Они су први мостарски глумци који су завршили ову високошколску установу, а послије њих исту Академију уписали су Белма Лизде, Велибор Топић и Славен Кнезовић. Велибор Топић, ранији члан мостарског Театра „Лик“, током задњег рата остао је у Сарајеву и студирао на тој Академији, а потом отишао у Лондон, гдје се посветио прилично успјешној филмској каријери. Белма Лизде је послије рата наставила прекинути студиј, дипломирала и остала радити као истакнута театарска глумица у сарајевским позориштима. Славен Кнезовић је примљен на Академију заједно са Велибором Топићем, но након прве године је напустио, а своје школовање завршио је послије рата на загребачкој Академији. Истакнуо се као филмски и ТВ глумац. На загребачкој Академији глуму је, послије рата, дипломирао и Мостарац Дамир Марковина. Тања Милетић одсјек за режију на сарајевској Академији уписала је прије рата, а због ратних дешавања дипломирала је и магистрирала у Кракову, у Пољској, послије рата. Теа Алагић је, такође, уписала Академију, одсјек глума, у Сарајеву, прије рата, а дипломирала на Прашкој академији, те своју каријеру наставила у разним европским театарским групама, а тренутно ради у САД-у. Мостарка Маријана Додиг, бивша чланица МТМ-а, Театра „Лик“ и Привременог позоришта, глумачку Академију уписала је и завршила у Лондону, деведесетих година прошлог вијека, а Жан Лоосе дипломирао је пантомиму на Прашкој академији, гдје и сада живи и ствара.
Послије рата сарајевску Академију студирали су Мостарци Марио Дрмаћ, Лејла Наметак, Саша Оручевић и Маја Зећо.
____________________
Извори и литература:
- Опћа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, св. 5. Загреб, 1979. стр 480; св. 7. Загреб, 1981. стр. 70-71.; допунски свезак А-Ж , Загреб, 1988. стр. 4 и 429.
- Српско народно позориште у Новом Саду – Споменица 1861-1961 / Нови Сад, 1961. стр. 572, 602 и 606. Народно позориште у Сарајеву 1921-1971. (уредио Јосип Лешић) Сарајево, 1971., стр. 29, 336, 337, 338 и 385.
- Институт за театрологију ХАЗУ у Загребу (о Мухамеду Курту). Алманах Академије за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Београд, 1971. године. Свеучилиште у Загребу – Академија драмских умјетности 1950-2000. Загреб, 2004. године.
|
|
Задња измјена: 2007-01-20
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|