|
Знани мостарски пјесник Милован Крунић, којега су силе судбине нанијеле у Београд, објавио је, код угледног београдског издавача „Свет књиге“, нову књигу поезије „Мајка“. Могли бисмо ову књигу донекле сматрати референтним резимеом Крунићевих досадашњих пјесничких искустава, усмјерења и домета. Ово тим прије што књигу чине три тематска и изражајна сегмента на којима је Милован Крунић до сада градио свој пјеснички пут и успон.
Књига, наиме, садржи три обимна циклуса: Мајка, Недохвати и Црни и камени цвјетови. То би, дакле, биле и три фазе у пјесниковом интересовању, трагању и опитима.
Мада за поему „Мајка“ Милован Крунић тврди да је настајала од 1974. године па наовамо, нисмо склони да ту тврдњу прихватимо. Поема о мајци почиње се стварати у најранијим годинама живота када се осјете први трептаји мајчинога срца, први зраци њене топлине, њени први умилни гласови. Ова поема (30 пјевања са 667 стихова) одише љубављу, сентиментом, емоцијама, поштовањем. Казује се дјечјом душом, често облицима који подсјећају на дјечје стихове. Аутор не говори, наиме, уопштено о мајци, већ стриктно о својој мајци, њеној доброти и племенитости, раширеним рукама и топлим смијешком.
|
Салко Хонђо: Напуштена кућица
|
|
И други дио књиге „Недохвати“, више је личне ароме, одјек је ауторовог живљења и пјевања, памћења и трагике, његових мука и несаница. Већина пјесама посвећена је по некоме од пјесникових пријатеља, чиме с њима дијели своје тјескобе, преокупације и изричаје. С друге стране, у већини пјесама овог циклуса аутор призива југ и море, завичај, тј. Херцеговину као своју колијевку. Чезне он за тим амбијентом свјестан да је удаљавањем од завичаја духовно обогаљен, да су то за њега сада недохвати. Ако би и било какве сатисфакције то је прилика да има, с усхићењем и поетским заносом, некоме и нечему пјевати.
Трећи циклус „Црни и камени цвјетови“ сав је у знаку старе јапанске пјесничке форме – танке и чини нам се да је, у смислу консеквентне поетике, најзрелији дио ове књиге. Ту је пјесник више окренут тренуцима из живота, рефлексима на све око себе, љепоти природе, чари малих ствари. То је хватање поетике свакодневног живљења и запажања. Крунић спретно хвата те тренутке, препознаје у њима духовитост, могућности обрта до апсурда, па их, чини нам се олако, претаче у стих, у танку – култну пјесму од пет неримованих стихова од којих су први и трећи петерци а остали седмерци. У овом циклусу су двадесет четири скупине са укупно тристо шездесет минијатура, односно хиљаду и осамсто стихова. Несумњиво велики труд али занимљиви резултати.
|
|
Задња измјена: 2007-01-07
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|