|
Група алтруиста из Грачанице са Хамдијом Кујунџићем на челу, прије десет (10) година, основала је Друштво за психосоцијалну помоћ и развијање добровољнога рада Осмијех Грачаница. Из самог назива друштва и одреднице његове дјелатности видљиве су намјере и јасни циљеви. Један ратом срушен и у свим опцијама девастиран свијет вапио је за свим врстама помоћи. Дјечији свијет пун страхова и фрустрација, изгладнио и намучен, посебно. Опћина Грачаница дала је на кориштење простор у сутерену објекта Ламеле и земљиште за изградњу новога објекта, а оснивачи и чланство дали су се на посао те сопственим снагама изградили објекат у који ће већ ове јесени бити смјештен велики број психосоцијалних програма друштва Осмијех. Њихов рад и укупне резултате могли бисмо изложити тек у врло обимној књизи.
Друштво је окупило и континуирано радило са великим бројем младих људи, који су, без сумње, требали и тражили психосоцијалну помоћ, како би послије страшнога рата нормализирали своје осјећање живота и препознали мјесто и улогу у друштвеном миљеу, наставили школовање и почели нормално живјети. У друштву су наишли на разумијевање и добили потребну психолошку и социјалну помоћ и подршку. Добили су прилику да путују, да буду укључени у најразличитије радионице како би артикулирали своје жеље и инвентивно-креативне могућности, како би се доказали сами доказали себи и оснажили своје самопоуздање.
У друштву су обављени врло значајни организацијски и стручни послови израде пројеката и програма, те изналажења финансијских средстава за њихову реализацију. Организиран је велики број семинара и савјетовања ради стручног усавршавања наставног особља у основним и средњим школама, али и прибављања и дистрибуције сваке врсте помоћи за оспособљавање простора у обдаништима, школама и факултетима, од стакљења у рату полупаних простора, њихове адаптације, едукације наставног особља па до набављања компјутора, учила и литературе. Највећа пажња поклањана је дјеци са посебним потребама те старима а потом и упоредо, организирању Савјетовалишта за старије особе и Савјетовалишта за дјецу, омладину и породицу, за чији рад су организирани и оспособљени волонтери, а потом и старије особе које су се укључивањем активирале.
Резултати рада друштва су такви, да су се представници Друштва за психосоцијалну помоћ и развијање добровољног рада Осмијех Грачаница по позиву, појавили и као представници волонтера из Босне и Херцеговине у Међународној организацији за подршку волонтеризму (IAVE), те Еуропском Волонтерском Центру (CEV).
|
Хилмија Тиквеша: Мост у Роготину
|
|
Непосредан повод овоме проговору јест, дио издавачке дјелатности, тј. двије најновије, овогодишње публикације које се појављују у издању друштва Осмијех Грачаница: Савјетовалиште за старије особе (водич, приказ примјера из праксе) и Моћ осмијеха и лијепе ријечи (старији људи за себе и бржи развој њихове заједнице – зборник радова). Приређивачи прве публикације су Хамдија Кујунџић и Вахида Хузејровић, а друге Хамдија Кујунџић који је оснивач друштва Осмијех и његов први предсједник.
Зашто поменуте публикације сматрамо значајним и вриједним овако дугачког увода и потом ријечи о њима?
Ријеч је о томе да се у страшном рату 1992.-1995. године, не само догодио страховит збир злочина и особних трагедија, већ да се срушио систем у којему су људи успијевали функционирати као друштвена и од друштва подржавана бића. Потом, и десет година касније, тај систем није добио никакву замјену у ниову који би бринуо о човјеку, чак и о борачкој популацији, ратним војним инвалидима и цивилним жртвама рата. Све се одвија у нивоу палијативних мјера које требају спријечити социјалне тензије и потенцијалне немире. Уствари, тип друштва које се изграђује, требао би функционирати сасвим другачије од претходног. Ријеч је о грађанском, цивилном друштву, у којем је неуспоредиво више него раније: човјек упућен на човјека, а потом и знатно мање, али свакако директније на јасно профилиране и функционалне институције.
Дакле, тај за сада очигледан простор друштвене небриге за човјека, друштво треба покрити другачијим људским односима и комуницирањем међу људима. Уствари, људи се морају сами организирати за остваривање својих права и потреба. Наиме, само тако могу изразити своје потребе, а потом остварити и добити примјерну врсту помоћи и подршке од своје организације и друштвено институционализираних облика.
Искуства друштва Осмијех Грачаница изложена у Водичу кроз Савјетовалиште за старије особе, непосредно уводе старије људе у Програм југоисточне еуропске мреже, сасвим у складу с главним циљевима пројекта, методама имплементације и опцијама финансирања. Савјетовалиште за старије особе први је и основни облик помоћи старијима, а који се одвија и дешава индивидуално у Центру и на терену, телефонски и преко медија, тј., у складу с Међународним планом мјера у вези са старењем, који је утврђен у Мадриду, 2002. године и о којем постоји и Берлинска декларација, такођер из 2002. године, а који се од стране релевантних институција у нашој земљи, уопште не поштују.
Водич кроз Савјетовалиште за старије особе објављен је у 1.500 примјерака.
|
Елма Алић: Илустрација
|
|
Рад са старијим особама и постигнути резултати у друштву Осмијех Грачаница, у свакој рецепцији и опсервацији су импресивни. Као из потпуне тмине, израњају живи људи у трећем добу заједно са својим проблемима. Ријеч је о људима који су на маргини сваког, а тако и друштвеног утјецаја. Ријеч је о људима који су својим годинама, силином ратних догађања и безобзирношћу друштвене трансформације, сасвим неправедно избачени из друштвених токова, остављени на милост и немилост опће социјалне биједе и у простору живљења од безначајних мировина и евентуалне подршке у властитој обитељи или комшилуку.
Организирање волонтера за помоћ старијим особама, а потом укључивање старијих особа и њихов рад, резултирали су фасцинантним искуствима која подржавају идеју о пројекту и његовој реализацији. Укључени у пројекат Старији људи за себе и бржи развој њихове заједнице, старији људи су де факто постали они који не чекају боља времена, већ они који их живе – организирани у групе за самопомоћ.
Тако су људи који више нису имали кога ни поздравити, којима нико није долазио на врата, у кућу или стан, постали људи који разговарају међусобно, људи који имају драгоцјено животно искуство, знања и вјештине из најразличитијих области, људи којима се враћа животни смисао, самопоштовање, животна ведрина.
Књига Моћ осмијеха и лијепе ријечи, зборник менторских, волонтерских и особних искустава старијих особа, на преко 450 страна доноси широк дијапазон доказа сваке оправданости организирања за рад са старијим особама и недвосмисленост потребне друштвене подршке, једнако, као и очигледног присуства људске популације која је на својим плећима изнијела сваки терет мучних времена.
У овој књизи, дубоко и снажно, хуманистички надахнута је свака ријеч. Ова књига је пријеко потребна информација у сваком друштвеном нивоу, међу младима, средовјечним и старијим, у политичким организацијама и инстанцама организиране власти, али у медијима и понајприје. Искуства која обједињава ова књига, могу придонијети хуманизацији друштва у цјелини, а посебно у једном друштвеном небригом запостављеном простору живота и према људима који су нам и особно веома драги. У простору, у којем ћемо се колико сутра, наћи и сами.
Књига је објављена у 2.000 примјерака, а уз издавачки подухват стали су: Еуропска унија, Словенска филантропија из Љубљане и партнерска организација Викторија, из Крагујевца.
Свјесни величине и значаја питања која третирају ове двије књиге, а имајући у виду како ћемо и овим текстом пробудити додатни интерес, доносимо податке о е-маил адреси и назив интернет странице друштва Осмијех Грачаница, како бисмо за оне који то желе, омогућили и додатне информације:
www.osmijeh.ba i osmijeh@bih.net.ba
Рујна/септембра, 2006.
|
|
Задња измјена: 2007-01-06
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|