И до данас су сачувани темељи неких од ових кола уз Радобољу нпр. Ћатића коло, Дурановића коло, Бакамовића коло, Џиновића коло, а Шарића коло се обрушило од дотрајалости 1938. године.
За напајање башча постојао је међу власницима посједа договор и знала се сатница од када до када се натапа (поји) нечија башча да би се избјегли неспоразуми и несугласице.
Тако је породица Мухамеда еф. Карабега из Илића сачувала Распоред натапања земљишта који је сачинила Водна задруга за натапање поља у Циму – срез Мостар, за 1932. годину. Овај Распоред се односи на натапање земљишта која су спадала у подручје ове Задруге, а простирала су се на лијевој страни ријеке Радобоље. Распоредом је обухваћено 29 посједа: Чале Јуре (бивше власништво породице Хаљевац), Борозан Ђорђе и Тодо, Чале Мара (бивше власништво породице Хаљевац), Хаџиосмановић Мухамед, Мухаред и Ханифа Кајтаз, Аликалфић Ибрахим, Бошњак Марко, Аликалфић Ахметага, Борозан Ристо (бивше власништво Аликалфића), Борозан Ђорђо, Ново Мунта, Борозан Тоде, Аликалфић Ибрахим, Маркотић Паво, Маркотић Маријан, Борозан Раде и браћа, Шарац Анте, Задро Марко, Хаџиоман Салих, Крешић Јуре, Задро Марко, Џонкић – Мариновић Јуре, Карабег Мухамед еф., Розић Анте, Хаџиосмановић Бећир, Карабег Мухамед еф., Карабег Али еф., Карабег хаџи Ахмет еф., Карабег хаџи Ахмет еф. (у Омера).
|