|
У средњем вијеку Дубровник је био жива спона путем које су одржаване честе и разноврсне везе са оближњим насељима на подручју Попова. Захваљујући очуваним информацијама Државног архива у Дубровнику те везе су препознате и искориштаване у литератури за различите аспекте проучавања, између осталог и као захвалан простор за изучавање хисторијске топографије ширег дубровачког залеђа. Бројни су примјери у уговорима у којима је поред предмета радње забиљежено и поријекло становништва из залеђа које се јавља као друга, уговором обухваћена страна. Обзиром на доста слабије очувано стање писане грађе у залеђу, неријетко то су и једине информације које показују њихову животност кроз средњи вијек. Захваљујући новом показатељу премијерно презентирамо такав случај и са селом Дријењани у Попову.
Село Дријењани, смјештено на нешто мање од два километра на југоисток од, у литератури средњега вијека, познатијег села Драчева, поред путне комуникације према Требињу, познато нам је по материјалним остацима, стећцима, громилама, оближњој прахисторијској Градини (на Хатишту), те православној цркви која се помиње 1644. г.1 Оно је уцртано на прегледним картама Попова код етнолога Љубе Мићевића и Миленка Филиповића те археолога и хисторичара Паве Анђелића2, али његова средњовјековна егзистенција није била до сада евидентирана и у писаним врелима. Разматрања о старости насеља тиме су остајала у сферама хронолошке, због недовољне истражености најчешће апроксимативне, процјене тих очуваних материјалних остатака.3
Захваљујући новопронађеном уговору село Дријењани је добило и своју писану потврду и придружило се дужем низу поповских села која су засвједочено егзистирала и у средњем вијеку и прије првих османских пописа. Кроз прву писану информацију о насељу Дријењани добили смо и њихове прве познате становнике. Наиме, априла 1416. године извјесни Влатко Ненчић из Попова, из мјеста званог Дријењани, дао је своју кћерку Грлицу на шестогодишњу службу код дубровачког месара Радослава Зентлина.4 Кратка али злата вриједна информација за извлачење насеља Дријењани из анонимности прошлости поповског подручја. Наведено још једном показује да је микродемографија подручја Попова још увијек отворен и потицајан истраживачки правац за будућа проучавања.
____________________
1 Миленко С. Филиповић – Љубо Мићевић, Попово у Херцеговини, Сарајево 1959., 171; Шефик Бешлагић, Попово, Сарајево 1966., 27; Ђордо Одавић, Градина на Хатишту (Дријењани, Требиње), Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музеј Босне и Херцеговине, Сарајево 1988., 180.
2 Миленко С. Филиповић – Љубо Мићевић, Попово у Херцеговини, карта у прилогу књизи; Павао Анђелић, Средњовјековна жупа Попово, Трибуниа 7, Требиње 1983., 61-79, карта између страна 64-65.
3 Нада Милетић, Дријењани, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музеј Босне и Херцеговине, Сарајево 1988., 174.
4 „Vlatichus Nencich de Popoua de loco dicto Driegnani facit manifestum quod ipse locat filiam suam Gerliçam Radoslauo Zentilino mazellatori usque ad sex annos“ (05.04.1416. г.), Државни архив у Дубровнику, Diversa Cancellariae, XLI, 2.
|