|
Гледајући са прозора пут
како га покрива мрачни
огртач ноћи,
својим сјетним срцем
уз сузу другујем,
а осмјехом што постојим
радост изражавам.
Суза ми срце чисти,
тумачи тајне живота
и његове загонетке.
Против њих ријечима
се не борим.
Пустим их нека теку
док саме не усахну.
С драгим инсанима
осмијех ме зближава.
Уз весели израз лица
душу надахњујем
слушајући
музику срца.
|