|
Угледна мостарска породица Ћишић изњедрила је неколико веома учених људи, двојицу муфтија, најмање по једног шејха, вакифа и калиграфа. Колико су Ћишићи били угледни види се и по томе што и данас у Мостару, на Бранковцу, постоји улица Браће Ћишића. Мостарски муфтија Мухаммед-еф. Ћишић сврстао се у ред мостарских пјесника, а мостарски и благајски муфтија Мустафа-еф. Ћишић аутор је значајног Зборника фетви на турском језику, доскора потпуно непознатог, чији се аутограф данас чува у Гази Хусрев-беговој библиотеци у Сарајеву. О овим ће учењацима и списатељима бити ријеч у тексту који слиједи.
Мухаммед-еф. Ћишић
Мухаммед-еф. Ћишић, мостарски муфтија, живио је половином 18. стољећа. Да ли се школовао само у Мостару или је и он одлазио у Истанбул на студије није нам познато. Ми вјерујемо да јесте јер су скоро сви његови претходници знање стјецали у пријестолници Царства. Предавао је у некој од мостарских медреса, вјероватно у Карађоз-беговој, јер је то било у дјелокругу рада свих мостарских муфтија. Зна се да је пред њим учио гласовити мостарски муфтија Мустафа Сидки-ефендија Сарајлић прије него што је отишао у Сарајево, а затим у Истанбул. Умро је у Мостару 1212. (1797/98.) године и укопан у харему Кадун Фатимине џамије гдје су му се нишани налазили до ексхумације 1932. године када су пренијети у харем Ћејван Ћехајине џамије гдје се и данас налазе. На сачуваном узглавном, каменом нишану, мањих димензија, стоји овај тарих у стихованој прози на арапском језику:
О (Боже) који прашташ и покриваш
махане.
Понос великих учењака, мевлана Мухаммед-ефенди, муфтија,
Нека Аллах омогући да му земља буде лахка
И да му Џеннет учини почивалиштем.
Преселио Божијој милости, године 1212. (1797/98)
Муфтија Мухаммед-еф. Ћишић успјешно се бавио и поезијом. За сада знамо за један његов тарих (кронограм), на турском језику, поводом поплаве у Мостару 1791. године. Пјесма је насловљена овако: Саставио понизни Мухаммед Киши-заде (Ћишић), а записана је на 57. листу рукописа Р-522 Оријенталне збирке Архива Херцеговине. Ево тих стихова у Хасандедићевом пријеводу, а нашем препјеву:
На свијету има много дјела која
се за поуку могу узети
Али сличног овом ни мушко ни женско више неће видјети.
Одредбом Хакка у нашем граду десио се потоп велики
Због чега се на сва створења спустио страх големи.
Киша је љевала једне ноћи од мрака до зоре
И са свих страна су бујице плавиле као море,
Нарочито оне воде које су низ Дроњевац текле
Многи животи у Мостару и многе куће тада су поклекле.
Овако насиље није вода починила до данашњег дана,
Свијет ово броји у знакове Судњега дана
Аллах учинио његов крај сретним и нека нас обрадује
Нека нас добрим спомене свак’ ко ово чује,
Тачно 1206. по хиџри ово било је.
Догодио се овдје овај значајни догађај,
О, ти пожртвовани, добро знај.
|
Неџад Пашалић Паша: Врело Буне, 2001.
|
|
Мустафа-еф. Ћишић
Мустафа-ефендија Ћишић је мостарски и благајски муфтија из 19. стољећа. На положају мостарског муфтије био је од прије 1793. године. Мало знамо о његовом школовању и његовом животу. Вјероватно је завршио једну од мостарских медреса, па онда ишао на студиј у Истанбул. Такав је био обичај код његових претходника. Био је и мудеррис у некој од мостарских медреса, понајприје у Карађоз-беговој, јер су, по устаљеном обичају, сви мостарски муфтије уједно били и мудерриси, најчешће баш у Карађоз-беговој, главној мостарској медреси. Можда је био брат (или син) Мухаммед-ефендије Ћишића, такође мостарског муфтије, свога претходника. Имао је и сина Мухаммеда који је потписан као свједок приликом једног вјенчања обављеног код мостарског кадије, уз рамазан 1830. године. Овај је муфтија познатији као благајски муфтија, на што указују потписи под његовим бројним фетвама, а тако стоји и у тариху на његовом нишану. Наиме, на муфтијином каменом, узглавном нишану, са облим турбаном и пругастом муџевезом, који се налазио у харему Кадун Фатимине џамије у Мостару (а не у Царинском харему као што је писао Хасандедић и Мујезиновић), до ексхумације 1932. године, налазио се овај тарих у поезији и стихованој прози на арапском језику, у четрнаест уоквирених поља с обје стране нишана:
Боже, који много прашташ и
покриваш људске махане!
Понос племенитих учењака, велеумника, дјелатника,
Ауторитет вијећа зналаца и предавача,
Узор педантних и темељитих списатеља,
Имам понизних и понос побожних,
Јединствен у своме времену, Мевлана Мустафа,
Муфтија Благаја, обасуо га Аллах обиљем опроста,
Настанио милошћу Својом, у окриљу Џеннета,
Обасутог благодатима из руку младића и дјевица
Преселио милости Владара, Милостивог Доброчинитеља,
Шестог зи-л-ка’де, у четвртак,
Године хиљаду двије стотине и једанаесте.
Година 1211. (1797.)
Иако је описан као „Понос племенитих учењака, велеумника, дјелатника, ауторитет вијећа зналаца и предавача, узор педантних и темељитих списатеља“, муфтије Ћишића нема ни у једном темељном дјелу о књижевности наших људи на оријенталним језицима. Не помињу га ни Башагић, ни Ханџић, нити Шабановић, јер нису знали за његов Зборник фетви. Први га је поменуо Касим Добрача у другом свеску Каталога Гази Хусрев-бегове библиотеке у Сарајеву.
Иза муфтије Мустафа-ефендије Ћишића остао је вриједан Зборник фетви (Фетава меџму’аси), на турском језику, који је доскора остао потпуно незапажен. Тек га је прошле године представио др. Исмет Бушатлић у Аналима Гази Хусрев-бегове библиотеке и потанко нам изложио његов садржај. У свом Зборнику муфтија Ћишић је биљежио и скупљао фетве разних, већином домаћих муфтија, међу којима, ипак, има највише његових фетви. Муфтија Ћишић се није потписао, ни на почетку, нити на крају дјела, нити је записао вријеме настанка овог Зборника, али чињеницу о његовом ауторству сазнајемо из биљешке каснијег мостарског муфтије Мустафе (Сарајлића) из 1846. године, која се налази на почетку рукописа и у којој се каже да је рукопис пронађен у заоставштини муфтије Мустафа-ефендије Ћишића. Чињеница да дјело није у потпуности довршено говори нам да је писано и попуњавано до ауторове смрти, до 1797. године. Можемо, дакле, са сигурношћу устврдити даје дјело настало у посљедњих двадесетак година 18. стољећа.
Ћишићев Зборник фетви нема увода, али га је муфтија имао намјеру касније написати јер је на почетку дјела остало више неисписаних листова. Први, већи дио Зборника, састоји се од 51 поглавља (китаб) и неколико одјељака (баб) из свих подручја шери’атског права и правне праксе.
Други, мањи дио, састоји се од 32 одјељка, а третира шери’атске прописе о ерази-мирији. Пошто дјело није довршено неке су теме само назначене, без иједне уписане фетве. „Животнија“ поглавља и одјељци попуњени су бројним фетвама, а она мање битна само са понеком.
Ево поглавља и одјељака у првом дијелу Зборника: Поглавље (китаб) о чистоћи; О намазу; О зекату, о десетини, харачу и пристојбама; О посту; О хаџџу; О браку; Одјељак (баб) о дојењу; О сполној неспособности; О постбрачном причеку код жена; О храњеништву; О издржавању; Поглавље о ослобађању робова; О заклетвама; О кривичном праву; Одјељак о дискреционом праву; Поглавље о ратним походима; Одјељак о главарини; Поглавље о ријечима које изводе из вјере; О нахочету; О нађеним стварима; О одбјеглом робу и накнади за његово привођење; О несталој особи; О пословном удруживању; О вакуфу; О купопродаји; О јамчењу; О опуномоћивању; О свједочењима; О заступању; О парничењу; О признавању; О нагодби; О инвестицијама; О похрањивању; О позајмљивању; О поклањању; О закупнинама; О скрбништву; О присили; О ограниченој правној способности; О овлашћеној особи; О узурпацији и гаранцијама; О првенству при купњи; О диоби; О давању земље на орање и закупљивању ораница; О закупљивању воћњака и винограда; О клању стоке; О курбану; О ружним и лијепим дјелима; О обради напуштене земље и наводњавању; О пићима; О лову; О залогу-хипотеци; О крвним деликтима; О крваринама; О опорукама; О насљедству; Одјељак о обрачунавању насљедства; Поглавље о међама; Разна питања; Одјељак о уобичајеним порезима и другим наметима.
Други дио Зборника о прописаном закону о ерази мирији састоји се од слиједећих одјељака: Тумачење прописа о статусу сина и унука; Тумачење прописа о статусу земље која се преноси са оца на кћер; Тумачење прописа о преносу земље са брата на сестру; Тумачење прописа о статусу земље која се преноси са сина на оца; Тумачење прописа о статусу земље која се преноси с брата на сестру; Тумачење прописа о статусу насљедника мулкова, обрадиве земље и оне која им припада; Тумачење прописа о статусу сувласништва на миријској земљи; Тумачење прописа о сељанима, (особама) ван села и странцима; Тумачење прописа о статусу малољетних; Тумачење прописа о статусу земље болесника, малоумника, сенилног, затвореника и пијанице; Тумачење прописа о статусу земље одсутног и несталог; Тумачење (прописа) о статусу (запуштене?) земље и њеној обради; Тумачење прописа о статусу оживљене земље; Тумачење прописа о статусу препуштања власника земље себи и препуштања својој жени и своме сину; Тумачење прописа у случају препуштања земље једном од сувласника и његовом допуштењу; Тумачење прописа у случају препуштања заступника власника земље; Тумачење прописа у случају дозволе, опозива, замјене и …?; Тумачење прописа о обезврјеђивању земље обрадом неовлаштених и других особа; Тумачење (прописа) о увјетно напуштеној земљи замјеном и надокнадом; Тумачење (прописа) када опуномоћеник пренесе земљу; Тумачење (прописа) о празној земљи… и њеном залагању; Тумачење (прописа) о подјели земље када неко умре и када остави иза себе насљедника; Тумачење (прописа) о земљишном спору; Тумачење (прописа) о земљишном спору, свједочењу и доказивању; Тумачење (прописа) о испаши, чобанима, парничењу и осталом; Тумачење (прописа) о зимским и љетним испашама и гајевима; Тумачење прописа о пошумљеној, засађеној и култивираној земљи; Тумачење (прописа) који се односе на поновно успостављање зграда и воћњака на земљишта; Тумачење (прописа) који се односе на оно што излази из земље, коришћењу и покопавању мртвих; Поглавље о земљи за становање (?); Поглавље о оштећеним и разрушеним објектима (хараб), о уступању земље под закуп (муката) и њеном опорезивању (ресм); Поглавље - Разне теме. Тридесет и три поглавља (или одјељка) имају само наслове и остављен простор да се фетве упишу.
Да наведемо наше муфтије који су, са својим фетвама (обавезујућим правним одлукама), заступљени у Ћишићевом Зборнику.
Мостар: Хасан, Мустафа, други Мустафа, Салих, Ахмед, шејх хаџи-Ахмед, Февзи, Али, други Али; Благај: Мустафа (аутор Зборника), Али (Фехми-еф. Џабић?), Ваиз Али; Сарајево: Мустафа, Сејјид Мухаммед, хаџи-Мухаммед, шејх Мухаммед, кадија Хусеин, Абдуррахман; Прусац: Мустафа (ибн Мухаммед ал-Акхисари), Ибрахим (Муниб ал-Акхисари), Мухаммед (Прозорац); Травник: Мухаммед (ибн Емруллах Шам-заде), шејх Мухаммед, хаџи-Ебу Бекр, Атауллах; Бања Лука: шејх Мухаммед; Фоча: Сулејман Шекиб; Пљевља: Ахмед, Ибрахим. За тројицу аутора фетви није наведено звање и мјесто: Мухаммед Емин (Исевић?), Иса, Абдуллах, а за извјесног Мустафу-ефендију није наведено мјесто, најприје ће бити да је ријеч о Мостару.
У Зборнику има 130 фетви аутора Мустафа-еф. Ћишића. Највише их је у Поглављу о узурпацији и гаранцијама, 15 фетви, затим у Поглављу о парничењу, 14 фетви, у Поглављу о признавању, 11 фетви, у Поглављу о пословном удруживању, 10 фетви и тако редом.
Овим дјелом муфтија Ћишић се сврстао у оне ријетке босанске ауторе који су иза себе оставили зборнике фетви, правних децизија, које су сами доносили или су их сакупили из других дјела или од својих колега муфтија. Најпознатији наши аутори из те области били су Ахмед Мостарац и Ибрахим Муниб Прушчак. Сада им се, раме уз раме, може придружити и Мостарац Мустафа-еф. Ћишић.
Аутограф дјела Фетава меџму’аси исписан је увјежбаном руком аутора, лијепим та’лик писмом на 338 страница (неке су празне) средње величине. Текст је писан црном, а истакнуте ријечи подвучене су црвеном линијом, касније црном. Папир је бијел и жућкаст, дебљи, а увез кожни. Аутограф овог Ћишићевог дјела налази се у Гази Хусрев-беговој библиотеци у Сарајеву, Р-4036.
|
Весна Оборина: Стара капија, 2006.
|
|
Шејх Хаџи-Махмуд-ефендија Ћишић
Шејх Хаџи-Махмуд-ефендија Ћишић убраја се у истакнутије мостарске алиме и вакифе из средине 19. стољећа. Он је, прије 1850. године утемељио један вакуф (легат) који се састојао од једне куће, једне бербернице и једне пекаре. Прикупљени новац од издавања ових објеката под закуп, по одредби вакифа, трошио се за плаће мутевеллији (управитељу), му’аллиму (учитељу у мектебу), библиотекару, те за поправак вакуфских зграда и мостарских медреса. Осим тога, он је, на углу Титове и Карађозове улице саградио један мектеб и, својом вакуфнамом из 1848. године, одредио да се му’аллиму тога мектеба исплаћује годишње по 50 гроша. У години 1889. приходи вакуфа шејха Махмуд-еф. Ћишића износили су 760 форинти, а расходи су били слиједећи: 80 форинти плаћа мутевеллији, 60 форинти плаћа му’аллиму (Салих-еф Бубић), 15 форинти библиотекару и 50 форинти за поправак вакуфских зграда и медреса. Вишак прихода подијељен је ученицима медреса Бук’а, Бранковац (Хаџи-Балина) и Рознамеџијина. Мутевеллија овог вакуфа у то вријеме био је Назиф-еф. Ћишић, вјероватно вакуфов син, унук или ближи сродник. Зграда Ћишића мектеба срушена је 1938. године и на истом мјесту подигнута једнокатница на име истог вакуфа. Данас овај објекат служи као стамбена и пословна зграда. Види се да је Махмуд-еф. Ћишић био покровитељ науке и образовања у граду на Неретви. Из прихода његовог вакуфа издржаване су три медресе, један мектеб и једна библиотека.
Шејх хаџи Махмуд-еф. Ћишић умро је 1267. (1850/51.) године. Укопан је у харему Кадун Фатимине џамије у Мостару гдје су укопавани и његови преци, па и двојица муфтија Ћишића. Ово мезарје ексхумирано је 1932. године када су му и нишани загубљени. Титула хаџи нам казује да је Махмуд-ефендија путовао на хаџџ у Мекку и Медину, а титула шејх да је припадао свијету тесаввуфа и да је, можда, био на челу неке мостарске текије, те да је имао своје муриде.
Ахмед-еф. Ћишић
Ахмед-ефендија Ћишић је калиграф и преписивач рукописа из 19. стољећа. Потјече из учене мостарске породице Ћишића која је овом граду подарила двојицу муфтија и више вјерских службеника. Из његовог потписа знамо да је био син Омера Ћишића. Био је веома образован човјек и знао сва три оријентална језика. Ахмед-ефендија Ћишић је 1851. године преписао познато дјело Феридуддина Аттара, Пенднаму – Књигу поука, на перзијском језику. Рукопис се чува у ХАЗУ у Загребу, бр. 1387. Ово дјело класика перзијске књижевности преписано је лијепим насх писмом. Волио је, дакле, књижевност, а нарочито перзијске класике.
____________________
(Прорачуни вакуфа у Босни и Херцеговини за годину 1889., стр. 321; Хасан Наметак: Мостарске џамије и њихови вакуфи, Нови бехар, 15. мај 1937, бр. 20-22, стр. 273; Хивзија Хасандедић: Неколико записа из оријенталних рукописа Архива Херцеговине у Мостару, Прилози за оријенталну филологију, 76-17, Сарајево 1970., стр. 120-121; Исти: Мостарске муфтије, прилог културној повијести Мостара, Гласник ВИС-а, 1975., бр. 9-10, стр. 440-442; Исти: Споменици културе турског доба у Мостару, Сарајево 1980., стр. 77, 83-85; Касим Добрача: Каталог ГХБ, Сарајево 1979, св. 2, стр. 825; Мехмед Мујезиновић: Исламска епиграфика Босне и Херцеговине III, Сарајево 7 982., стр. 281-283; Мухамед Ждраловић: Преписивачи дјела у арабичким рукописима II, Сарајево 1988., стр. 304; Исмет Бушатлић: Благајски муфтија Мустафа Ћишић и његов кодекс Фатава маџму’аси, Анали Гази Хусрев-бегове библиотеке, Сарајево , 2005., књ. 23-24, стр. 93-115; Ахмед Мехмедовић: Лексикон наше улеме, рукопис).
|
|
Задња измјена: 2006-12-28
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|