|
Јуса Никшић са својом изложбом – инсталацијом ПРОТЕСТ, данас је овдје са нама, прије свега као пријатељ овог града. Осјетио сам то у свакој ријечи, док ми је у свом атељеу причао о Стоцу, својим столачким пријатељима, Брегави, о овој кући, о галерији Бранка Шотре. Осјетио сам то када ми је одушевљен показао слику Стоца коју је данас изложио. Застао сам пред сликом, на којој као да је вријеме застало, као да мирује… то мировање времена, осјећам само у Стоцу… Сигуран сам да ову слику сви носимо негдје дубоко у себи, да нам је позната… Инсистирао је да изложба буде у галерији. Није хтио ни да чује за простор „Шипад-а“, који је нажалост једини простор у граду, који смо му као алтернативу могли понудити и који је заиста далеко од адекватног изложбеног простора, али, не ради се само о томе… Наиме, ова је изложба замишљена и осмишљена за простор ове куће. Умјетник је већ долазио овдје, долазио и запамтио љепоту, топлину безбрижно разгибаног волумена, заштићеног и ушушканог кровом… запамтио све оно чиме је ова кућа зрачила. Галерију у којој су своје радове излагали неки од најзначајнијих аутора југословенске ликовне сцене. Сада је сорена, откривена, смрзава се ту пред нашим очима, сада је откривена и треба је покрити, треба је подигнути, што би се – као што сте сви вјероватно чули – требало, надам се, брзо и догодити. Њене раскошне просторе треба опет походити са сликама, скулптурама, пјесмом, поезијом… дружењем у авлији… Од некадашњег волумена пуног живота, остао је тек ужаснути израз шупљег скелета, од некадашње топлине остали су откривени и незаштићени зидови који се већ годинама руне и пропадају…
Остали су зидови који одражавају вријеме у којем живимо, остаје ПРОТЕСТ умјетника, који нам показује стварност, који нас упозорава. То је чини ми се, порука ове изложбе.
С надом, да ћемо убрзо стајати пред обновљеном галеријом Бранка Шотре, проглашавам ову изложбу отвореном.
Јуса је обећао, да ће ако Бог да, у обновљеној галерији опет направити изложбу. Слика.
академски кипар, проф. Игор Борозан
|