|
Чујем јој шум
и грлени смијех
у прољеће свако.
Зеленоока,
несташна дива,
пријатељ најбољи
у дјетињству,
моја радост.
Наједном… чујем
пјесму усред шаша,
видим осмијех што мами
скривена црна купина
и сочна смоква јесенка.
Ту је и висока кошћела,
њене рашље су столице
мени биле
у дјечијим данима.
Врисак давних другова
буди ме у сну,
очи сјетно траже дјетињство.
Мајда Овчина
ЈУ ОШ „Клокотница“ Клокотница,
Добој Исток
|