|
Он је човјек од црвене земље
Он је Адам
Адам који је начињен од земље
Он не познаје своју судбину
И што је, на крају крајева,
Уопће судбина?
Овај Адам ће преузети одговорност
За све своје Јуде и Каине
За све луде и мудре дјевице
Овога Адама нитко неће чекати
У ноћи са уљаницом пред вратима
Нити ће под његове ноге простирати
Своје хаљине и палмине гране
Када буде ишао улицом неког
Било којег града
И када дође покупити све своје
незаслужене
И заслужене аплаузе и пољупце
Хоћеш ли доћи и бацити камен на њега
Човјека од црвене земље
Као и сви други који мисле
Да имају све одговоре и да су већ
Поставили сва питања
Ти знаш да то није истина
Адаме који се враћаш у црвенило
На папирусу твоје коже уписане су
Путање планета и птица
У твојим очима које се враћају у кишу
Све боје и сви кристали
У твојој коси која се враћа у траву
Семантика шума
Човјече од земље
Сјети ме се кад се вратиш
У црвенило своје.
У Мостару, 1. српња 2006.
|