|
(…, teško proticanje vremena sporog
sunca i kiša rađanja i smrti)
Draga moja
Ne tuguj
Smrt je samo dubok san
Gubitak trenutka
Zaustavljeni pokret
Putujmo kroz život
Radujmo se životu
Prigrlimo
Uspomene
U fotografiji
U pramenu kose
U neizgovorenoj reči
U iskričavom smehu
Neponovljivom
Lepom
Prizovimo uspomene
Ublažiće našu bol
Omekšati dušu
Oslušnimo vetrove sećanja
Dok tugujemo za onim koga nema
Mi zapravo
oplakujemo svoju Smrt
Umiremo sa sećanjem na Smrt
Dok se zadržavmo u životu
i odgađamo svoje nestajanje
Nismo li već mrtvi
Samo nas iluzija nagoni da živimo
* * *
I tako putujući životom
Zaboravljamo na Smrt
Kako je teško gledati u Sunce
Kako je teško
uprti oči ka Smrti
I dok se ulična svetla pale
Bezbroj plamenova
sveća osvetljava naš put ka Smrti
Ne tuguj
Smrt je samo zaustavljeni trenutak
Prizivanje uspomena
Na kraju na puta čeka Smrt
Bela
Neponovljiva
S nežnošću
Tvoja
Dara Stojiljković
|