|
Некад отмјеност и елеганција – данас запостављен у времену и простору. Акварел није био у наставном процесу, он је настајао из љубави – у интими дома – без претензија да буде умјетничко дјело, у доколици. Ипак акварел је дио опште историје умјетности.
Ова изложба госпође Зарифе Велић појављује се као изненађење и не излази из контекста поменутог. Она показује сву раскош ликовног сензибилитета и особне имагинације. Зарифа је овладала техником акварела као основним предувјетом. Након њене изложбе, увјетно речено врло модерног колажа, у којем је наговијестила даљње истраживање – непопустљиво према самој себи.
Избором мотива извађених из снова, те успјешним прилагођавањем технологији акварела, изложба нам отвара свијет који нигдје не постоји али даје илузију стварног и непоновљивог као да је то игра свјетлости и звука, истовремено загонетно.
|