|
Сонетна звијезда краћа је форма од сонетног вијенца и састоји се од пет повезаних сонета. Унутрашња структура сонетне звијезде језички и стилски је хармонизирана и чини заокружену литерарну цјелину. Сонети су увезани истом темом и радњом и представљају заокружену лирску причу о људима, друштвеним појавама и догађајима из свакодневног живота.
Иво Мијо Андрић је литерарни реалист који зналачки преноси збиљу у пјесму, сликајући је онаквом каква јесте, а не каква би могла или требала бити. Његов лирски код усклађен је с матрицом изворне поезије и не уклапа се у трендове сувременог пјесништва које је склоно експериментирању по сваку цијену, макар то не доносило никакве позитивне учинке код читатеља. За разлику од многих других пјесника Андрић остаје вјеран традиционалној поезији из које смо учили, а и данас учимо писменост и која је уграђена у емоционални и стваралачки сустав ранијих пјесничких генерација. У његовим пјесмама тако сусрећемо Дантеа и Петрарку, Тина Ујевића и Бранка Миљковића, као и многе друге класике поезије, чија су дјела била и остала ступовима књижевности и људске културе уопће.
Већину од уврштених сонетних звијезда Андрић је посветио својој обитељи и пријатељима. Међу њима најдојмљивије су оне које су посвећене мајци и оцу. Родитељи и њихова љубав према дјеци извор су пјесникове неисцрпне инспирације. Све пролази и нестаје али родитељска љубав остаје свијетлити и исијавати топлину до краја њихова живота. Мајка и отац, по Андрићевом схваћању, створитељи су живота и у томе их никаква натприродна сила не може замијенити. Зато су били и остали вјечна и најљепша тема у нашој и свјетској поезији.
Исписујући дирљиве сонетне звијезде посвећене брату и сестрама, пјесник се присјећа дјетињства које је, унаточ материјалном сиромаштву, било лијепо и богато духом и обитељском слогом. У данашњем времену обитељски односи оптерећени су конфликтима, и посве је разумљиво да се пјесници морају враћати прошлости да би их, барем у пјесми, учинили лијепим и идиличним. Однос према властитој дјеци Андрић промишља у сонетној звијезди која обилује педагошким порукама, с надом да ће га разумјети и слиједити пут који је и сам прошао. Тај пут је омеђен успонима и падовима и испуњен трњем и ружама. За пјеснике живот је књига коју никада не треба затварати и у коју увијек треба дописивати оно што раније није записано.
|