|
 У оквирима свог традиционалног годишњег фестивала Матицe хрватске Мостар редовито његује ликовну умјетност преко више сликарско-кипарских изложби.
Ове године је кренула с пројектом чији је циљ презентирати ликовно стваралаштво Мостара у двадесетом стољећу, а обзиром да га прије тога скоро није ни било, значи скоро цјелокупну ликовну стваралачку палету на овим просторима.
Жеља Матице је да преко четири изложбе и пратећег каталога у наредне четири године презентира радове сликара и кипара чије је стваралаштво везано за Мостар.
Ове године организирамо презентацију ликовних умјетника који су живјели и радили у Мостару у периоду између педесетих и осамдесетих година прошлог стољећа.
Идуће године ћемо представити Мостарце који су отишли у свијет и стварали у другим срединама, послије тога оне који су дошли у Мостар и својим радом оплеменили нашу ликовну сцену и на крају, у осамдесетим годинама прошлог стољећа, младе а данас афирмиране умјетнике.
Зашто Мостарски ликовни круг и зашто данас?
Мостарски ликовни круг никада није формално инаугуриран као ликовна група, али су ових петнаест умјетника (Карло Аффан де Ривера, Мирко Кујачић, Меха Сефић, Ицо Вољевица, Владо Пуљић, Мустафа Пезо, Младен Солдо, Јуса Никшић, Крешимир Ледић, Бобо Самарџић, Тихомир Цуцо Стајчић, Желимир Миладин, Војимир Боровина, Никола Њирић и Флоријан Мићковић) то постали, како преко стилски уједначеног ликовног изричаја, тако и у заједничким наступима. Они су живјели и стварали на једном уском простору у релативно згуснутом времену којем су дали печат не само својим ликовним талентом већ и друштвеном појавом. Не вјерујем да је на овим просторима било више сликара него у другим крајевима свијета, нити да су они били бољи, али су својим заједничким наступима и начином живљења и износећи умјетност на улице и тргове дали још један атрибут граду. Због тога их ми овдје презентирамо заједно и због тога је ово једно сјећање не само на њих већ и на град из тог доба.
Обзиром да умјетност није оно што умјетници сликају (а још мање како живе), већ начин на који сликају, презентирајући их ми не заборављамо на њихову ликовну квалитету и опћу умјетничку разину коју су представљали у тадашњим ширим оквирима.
Поносни смо на њихове ликовне изричаје који су били „раме уз раме“ тадашњим свјетским збивањима у значајнијим умјетничким срединама, и ширим од тадашње државе. Због тога овом изложбом желимо потакнути поновну валоризацију овдје изложених дјела и умјетника и њихову презентацију у још ширим оквирима до које мора доћи.
Дјела настала у нашој малој, затвореној провинцијској средини то заслужују, јер далеко прелазе њене оквире.
Цјелокупна активност и сјећање на Мостарски ликовни круг је покренута у ово вријеме због спознаје да су „музе шутјеле док је оружје говорило“ у протеклим годинама на овим просторима, а нова послијератна сиромашна збиља није оставила простора значајнијој духовној надградњи.
Свјесни да „Све има своје доба и сваки посао под небом своје вријеме. Вријеме рађања и вријеме умирања, вријеме сађења … рушења и грађења“, очекујући управо то вријеме и вријеме рађања и ускрснућа жељели смо да сјећање на златно вријеме ликовности покрене стваралачки дух генерације младих која нас данас окружује и чији стваралачки потенцијал треба проклијати, у што вјерујемо и надамо се.
Због свега тога Матица ову изложбу жели направити као hommage изложеним ауторима и потицај новој генерацији младих умјетника који стварају у овом граду.
У Мостару, травња, 2006. године
|