|
 Животна стаза Деска Јањића на дионици од Мостара до Швајцарске била је испуњена низом тешких животних искушења и бројним опасностима. Као одличан ученик матурант добио је државну стипендију за даље школовање у Француској.
Рат га је затекао у Белгији одакле је прогнан и уточиште налази у Француској. У тој земљи се прикључује покрету отпора против фашизма али ускоро бива ухапшен и интерниран у логор Компиен (: Compiegne) а затим је пребачен у логор Нојенгаме (: Neuengamme) у Њемачкој. Права драма догађала се у заливу Либек (: Lübeck) када су савезнички авиони бомбардовали бродове који су превозили затворенике. Један од бројних путника затвореника на броду био је и Деско. Пресудну улогу у његовом спашавању из тог пакла одиграли су срећа и храброст.
По повратку из логора у неколико наврата је боравио у студентском дому у Комблоу (: Comblouxu) отвореном послије рата за прихват преживјелих учесника покрета отпора и бивших логораша. Дипломирао је на универзитету у Греноблу из електро-хемије и електро-металургије. Поново је добио стипендију за даље школовање, овај пут она је била намијењена жртвама рата односно бившим логорашима. Припремао се за одбрану докторске дисертације из хемије и физике. Како је стипендија исувише скромна морао је додатно зарађивати за живот. Одлучио је да даје приватне часове што је уродило плодом. Коначно је у Женеви стекао дуго жељену диплому доктора наука са потписом проф. Бринера. То му је омогућило да напредује на универзитету; постао је асистент, потом шеф групе, ванредни професор и коначно стиче највећу титулу редовног универзитетског професора.
Деско је имао лијепу особину да са неким својим студентима одржава сталне везе након дипломирања.
Био је јако везан за своју домовину Југославију коју није тражио у Београду нити Загребу или у Сарајеву. Она се налазила у његовом Мостару са чаробним луком Старог моста са којега је скакао како би од туриста зарадио за џепарац.
У сали за комеморације, у централној капели гробља у Женеви окупило се око пет стотина посјетилаца, родбине, његових пријатеља, познаника и бивших студената. Између осталих своја сјећања на Деска казивали су: Соња Дебоа (: Sonia Debeauvais), Мишел Фавр (: Michel Favre), проф. Хаерди, проф. Марк Прентки (: Marc Prentki), проф. Доминик Белин (: Dominique Belin), Гај Метан (: Guy Mettan), Данило и Вероника Јањић и други.
Госпођа Естер Ламандиер, жена чији је глас Деско волио слушати опростила се од овог племенитог човјека рођеног Мостарца са двије композиције. Посјетиоци су тада чули и глас његовог брата, великог вокалног солисте Миле Јањића који остаје записан у историји бе-ха севдалинке као један од највећих интерпретатора карасевдаха и староградске пјесме. А потом су се на француском и нашем језику, у посебном надахнућу обратили госпођа Софи (: Sophie) и Ларе Милошевић, чуле риме великог мостарског пјесника Алексе Шантића којим је у салу пренешен дах и дух Мостара кога су неизмјерно вољели сви Јањићи а посебно Деско и Миле.
|